Policija Srbije i snage SAD – partneri za
bezbednu budućnost
Iako u javnosti pretežno preovladava negativan stav po pitanju saradnje koju ostvaruje celokupni sektor bezbednosti Republike Srbije sa snagama bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država (SAD), istina o tom obliku bilateralne saradnje bitno je drugačija. Zapravo, odnosi koji se ostvaruju na sveobuhvatnom bezbednosnom planu izuzetno su razvijeni i odvijaju se u nekoliko različitih grana. Preko veza koje ostvaruju bezbednosne službe, pa vojno – vojne, vojno – tehničke i sve do vojno – policijske saradnje, Republika Srbije i Sjedinjene Američke Države mogu se pohvaliti izuzetno razvijenim odnosima. O kakvoj vrsti saradnje je reč, najbolje govore redovne vežbovne aktivnosti koje su praćene od strane najvišeg diplomatskog nivoa. Iako se u medijima daleko više govori o vojno – vojnoj i vojno – tehničkoj saradnji, ništa manje značajna nije ni ona koju ostvaruju pripadnici policije sa svojim inostranim kolegama.
Bilateralna saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije i snaga bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država čini se da je naročito intenzivirana u proteklih nekoliko godina, čemu u prilog najbolje govore redovne godišnje aktivnosti. One se, prevashodno, ostvaruje kroz niz teorijskih i praktičnih vežbovnih delatnosti, koje za cilj imaju povećanje stepena obučenosti pripadnika, kao i interoperabilosti, a čija je realizacija predviđena godišnjim planom i programom obe strane. SAD u ovoj bilateralnoj saradnji učestvuju, prvenstveno, sa svojim vojnim snagama, koje čine, pored pripadnika stacioniranih na severnoameričkom kontinentu, i snage Evropske komande američke vojske (EUCOM), uz poseban angažman pripadnika Evropske komande za specijalne operacije (SOCEUR).
Kada je reč o policijskim snagama Republike Srbije, pored redovnog sastava, koji generalno posmatrano, manje učestvuje u ostvarivanju različitih vidova međunarodne saradnje, najviše tereta podnele su posebne i specijalna jedinica policije. Premda se u javnosti ne pravi suštinska razlika između jedinica posebne i specijalne namene, neophodno je pozvati se, prvenstveno, na Zakon o policiji i Zakon o Vladi Republike Srbije, na osnovu kojih je i doneta Uredba o specijalnoj i posebnim jedinicama policije, koja je stupila na snagu juna 2018. godine. Pomenutom Uredbom predviđeno je da se pod terminom specijalne jednice podrazumeva samo i isključivo Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), dok se pod jedinicama posebnih namena podrazumevaju: Žandarmerija (komanda i sva četiri odreda), Helikopterska jedinica MUP, Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) i Jedinica za zaštitu (JZZ). Pomenute posebne jedinice podređene su Direkciji policije, dok su pod kontrolom Policijske uprave za grad Beograd nalaze još i Policijska brigada (PB, u javnosti je poznata i skraćenicu PJP PB) i Interventna jedinica 92 (IJ). Kao što je već rečeno, ove jedinice su većinski nosioci ove bilateralne saradnje, posmatrano sa srpske strane, posebno kada je reč o vežbovnim aktivnostima, dok su ostale policijske formacije u manjoj meri angažovane.
Uzevši u obzir da se saradnja, pre svega, ostvaruje na polju borbe protiv terorizma, neizostavno je pomenuti Memorandum o saradnji između Ministrastva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, koji je potpisan radi unapređenja saradnje na polju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, u prestonici Sjedinjenih Država, maja 2019. godine. Ovaj Memorandum podrazumeva, prvenstveno, neometan i neposredan protok i razmenu podataka o bezbednosno interesantnim licima, koja bi na bilo koji način mogla da budu povezana sa terorizmom. Bilo da se radi o licima, za koja postoje osnovi sumnje da su pripadnici određene terorističke organizacije, ili da su potencijalni „usamljeni vukovi“, razmena osnovnih ličnih podataka, poput otisaka prstiju, predstavlja samo jedan od osnovnih metoda zaštite građana, ali i nacionalnih interesa obe države.
Vojno – policijska saradnja
Upravo se na predmet pomenutog Memoranduma – borbu protiv terorizma, u praktičnom smislu i nadovezuje saradnja koju ostvaruje jedina srpska specijalna policijska formacija, SAJ, sa pripadnicama Oružanih snaga SAD. Pre svega, reč je o bilaterali sa američkim „Fokama“ i „Zelenim beretkama“, koja je u proteklim godinama dodatno uznapredovala. Kada je reč o saradnji sa jednom od najelitnijih svetskih specijalnih vojnih jedinica, američkim „Fokama“, pre svega, treba istaći da je reč o izuzetno mladoj saradnji, koja je uspostavljena tek pre pet godina, odnosno 2017. godine. Tada je i realizovan prvi u nizu džej setova, koji je za cilj imao uvežbavanje pripadnika za blisku borbu, kao i dril sa oružjem. Ova dvonedeljna aktivnost, pored napretka u obučenosti pripadnika obe strane, dodatno je učvrstila i diplomatske odnose, koji su, ujedno, i bili osnova ovakvih bilaterala. Već se na osnovu prve vežbovne aktivnosti jasno moglo videti da, iako je reč o jednoj od najrenomiranijih jedinica u svetu, nije bilo ništa manje ozbinjnog pristupa radu sa srpskim specijalcima, nego li sa bilo kojom drugom specijalnom formacijom u svetu. Tome u prilog najbolje govori izjava tadašnjeg šefa kancelarije za vojnu saradnju pri ambasadi SAD u Beogradu, potpukovnika Korija Šeja, koji je izrazio veliko poštovanje prema pripadnicima SAJ, kao i izneo pohvale na račun opremljenosti jedinice. Interesantno je da se u narednim godinama, preciznije 2018. godine, ovoj saradnji pridružio i Odred vojne policije za specijalne namene „Kobre“, kao i bataljon za specijalne operacije „Sokolovi“. Prilikom ove redovne godišnje aktivnosti, koja je realizovana na poligonima u bazi SAJ u Batajnici, prisustvovao je i tadašnji američki ambasador, Kajl Skat. Pored ambasadora, vežbama SAJ i prve godine prisustvovali su senator Džon Mekejn, kao i tadašnji ministar MUP, gospodin Stefanović, što je dokaz da su obe strane izuzetno posvećene jačanju bilateralnih odnosa.
Pored čvrste saradnje koju SAJ ostvaruje sa američkim marincima, podjednako je važna i jaka i ona koja se ostvaruje sa čuvenim „Zelenim beretkama“. Iako je saradnja sa mornaričkim „Fokama“ kraća svega dve godine, ona nije ništa manje kvalitetna i temeljna. Ono što je razlikuje u odnosu na prvu predstavljenu bilateralu jeste činjenica da su praktične vežbe realizovane, pored baze u Batajnici, i u Centru za obuku MUP na planini Goč. U planinskim uslovima, specijalci su, u okviru jednomesečnog plana aktivnosti, uvežbavali protivterorističke akcije. Iako je SAJ jedinica, čija je uža specijalnost dejstvo u urbanim sredinama, uvežbavanje u planinskim uslovima sa američkim „Zelenim beretkama“ doprinelo je kako unapređenju sposobnosti pripadnika, tako i jačanju interoperabilnosti. Prošlogodišnja vežba bila je sedma po redu zajednička aktivnost, što najbolje govori o značaju ovakvog vida saradnje, kako specijalcima MUP Srbije, tako i specijalcima američkih snaga bezbednosti.
Srpske jedinice – američka tehnika i oprema
Pored vojno – policijske saradnje, koje je izuzetno uznapredovala u proteklim godinama, neizostavno je pomenuti i saradnju koja se ostvaruje na polju opreme. Kada je reč o američkoj tehnici i opremi, koja je na raspolaganju specijalnim i posebnim policijskim formacijama Republike Srbije, treba pomenuti kontingent šlemove Ops-Core Fast High Cut, američkog proizvođača Gentex Coporation, koji pružaju nivo balističke zaštite IIIA, a koji su na raspolaganju pripadnicima SAJ. Ovaj šlem omogućava priključenje i drugih sredstava, poput kamera, koja su neophodna za izvršenje zadataka.
Sa druge strane, iz ugla tehnike, za potrebe pomenutih jedinica, prilagođena su i pešadijska vozila američke proizvodnje „hamvi“ (HMMWV – High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle). Ovo blindirano, motorno, terensko vozilo predviđeno je za izvršavanje složenih bezbednosnih zadataka, kako u mirnodopskim, tako i u ratnim uslovima. Ova vozila bila su u sastavu nekadašnje Protivterorističke jedinice MUP, čijim je sjedinjenjem sa SAJ ovo vozilo prešlo u sastav današnje specijalne policijske formacije. Zanimljivo je da je „hamvi“ i u sastavu Vojske Srbije, koja je 2017. godine od SAD dobila čak 19 vozila, pri čemu se vrednost ove donacije procenjuje na oko 3.800.000 američkih dolara. Interesantno je da su, prilikom ove donacije, četiri vozila dodatno opremljena, što im omogućava da izdrže udar municije kalibra 12,7mm, dok je ostalima stepen zaštite spreman da izdrži napar municijom kalibra 7,62mm. Vozilo ovakvih performanski nalazi se i na raspolaganju drugim članicama NATO, što je posebno značajno, jer na ovaj način specijalna i posebne policijske snage Republike Srbije mogu stajati rame uz rame sa kolegama iz čitavog sveta.
Organizovani kriminal – nova dimenzija saradnje
Saradnja srpske policije sa kolegama iz američkog sektora bezbednosti u prethodnoj godini dodatno je dobila na značaju, imajući u vidu i razvoj saradnje sa Federalnim istražnim biroom (FBI), na polju borbe protiv organizovanog kriminala. Kako su brojna istraživanja pokazala, problem sa organizovanim protivpravnim delovanjem predstavlja jedan od najvažnijih izazova sa kojim se susreće Republika Srbija. Iz tog aspekta posmatrano, saradnja ostvarena sa FBI je od presudnog značaja za stvaranje osnovnih uslova za rešavanje ovog problema. Velika međunarodna akcija, pod nazivom „Trojanski konj/Zeleni signal“, čija je realizacija otpočela 7. jula, rezultirala je dešifrovanjem preko 25.000 poruka, u koje je FBI imao uvid. Dešifrovanjem ovih prepiski, koje su se vršile putem aplikacija kao što je, primera radi, Signal, državni organi zemalja koje su učestvovale u akciji, dobile su više informacija o organizovanim grupama i njihovim delovanjima na teritorijama tih država. Zahvaljujući sistemu ANOM, koji je i razvio sam FBI, pripadnici sektora bezbednosti Republike Srbije uspeli su da se pripreme za dalja delovanja i aktivnosti u cilju zaštite građana i državnih interesa.
Rezultati i predikcije
Kako je već i nekoliko puta u tekstu i rečeno, ova saradnja u proteklim godinama ide uzlaznom putanjom, što je za srpske policijske snage posebno važno, jer u kolegama iz SAD vide snažnog partnera u stvaranju bezbednije zajednice.
Vojno – policijska saradnja ovog tipa od izuzetnog je značaja za pripadnike MUP Republike Srbije, iz nekoliko razloga. Prvi, možda i najvažniji, jeste značajna teroristička aktivnost, kako u Republici Srbiji, tako i na čitavom Zapadnom Balkanu. Iako su, na sreću, izostale uspešne realizacije terorističkih akata na ovom podneblju, postojanje velikih terorističkih organizacija i njenih ogranaka, dovoljan je razlog za pojačanu obuku pripadnika MUP, a pre svega pripadnika SAJ. Hijerarhijska struktura unutar terorističkih organizacija omogućava lakše identifikovanje njenih pripadnika, čak i kada je reč o pripadnicima samo jedne ćelije. Na taj način, a posebno nakon velike migrantske krize, akcenat je stavljen i na čuvenu „balkansku rutu“, koja je bila jedna od glavnih trasa kretanja terorista ka Zapadnoj Evropi. Time se nije ugrožavala samo bezbednost građana Republike Srbije, već i svih stanovnika starog kontinenta. Identifikacijom, a potom i praćenjem kretanja bezbednosno interesantnih lica, uspešno su sprečeni brojni teroristički napadi u Evropi. Pored tranzitne uloge, Srbija je imala i ulogu zemlje matice za pojedine pripadnike terorističkih organizacija, te je, takođe, brojnim složenim bezbednosnim izazovima uspešno odgovorila realizacijom složenih akcija, i time uspela da smanji terorističke aktivnosti na svom području. S toga, postaje jasno da ovakva saradnja između pripadnika bezbednosnih snaga SAD i MUP Republike Srbije, kako u praktičnom i teorijskom smislu, tako i u smislu razmene obaveštajnih podataka, značajno doprinosi poboljšanju stepena bezbednosti građana.
Ovakvi bilateralni odnosi sa kolegama iz SAD doprinose i boljem rangiranju SAJ u regionu, ali i u očima drugih svetskih specijalnih jedinica, koje, takođe, pokazuju veliko poštovanje prema srpskim specijalcima.
Sa druge strane, porast organizovanog kriminalnog delovanja, takođe, zahteva značajnije aktivnosti i umrežavanja sa kolegama, kako i iz regiona, tako i sa drugih kontinenata. Iz primera saradnje sa FBI najbolje se isčitava značaj ovakvih odnosa sa kolegama iz SAD, čijom su i intervencijom ostvareni svi preduslovi za kasnija delovanja protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
Pored saradnje u rešavanju visokorizičnih bezbednosnih zadataka, nikako ne treba smetnuti sa uma ni saradnju koja se ostvaruje na polju nabavke tehnike i opreme, te se u budućnosti može očekivati i njeno unapređenje.
Svi aspekti ove saradnje mogući su, pre svega, zahvaljujući dobrim i stabilnim diplomatskim odnosima, te je upravo zato, u budućnosti moguće očekivati njihov podjednako dobar nastavak. Na posletku, sasvim je jasno da je ovaj vid sveobuhvatne saradnje izuzetno uspešan i značajan. Ovakvim aktivnostima unapređuju se ne samo polje praktičnih delovanja, već i diplomatska saradnja, a sve to zajedno doprinosti bezbednijoj sredini.
O autoru:
Ana Gerginov rođena je u Zrenjaninu, a osnovnu i srednju školu je završila u Novom Sadu. Treću godinu srednje škole pohađa u Sjedinjenim Američkim Državama, preko Future Leaders Exchange Programa, sponzorisanog od strane Američkog Stejt Departmenta.
Dobitnica je sertifikata za debatu od strane National Speech & Debate Association USA, i zahvalnice za volonterski rad od Američkog Stejt Departmenta. Danas je ponosna članica FLEX alumni zajednice, uz čiju je podršku, i podršku Ambasade SAD u Srbiji, sprovela projekat 2017. godine koji je u svom fokusu imao decu migrante.
Trenutno je studentkinja na Fakultetu političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, smer Politikologija. Učestvovala je na velikom broju konferencija, seminara i obuka iz polja ljudskih prava.
Bila je učesnica projekta Union Univerziteta iz Beograda i New School New York iz New York, USA, gde je u kolaboraciji sa koleginicama master studija New School-a objavila rad na temu mapiranja anti-migrantske retorike i SMEAR kampanje u Bosni i Hercegovini.
Jelena Anđelković rođena je u Čačku, gde je završila osnovnu i srednju školu. Danas sa ponosnom ističe da je studentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na katedri za studije politikologije.
Učesnica je i brojnih seminara, obuka i konferencija iz oblati bezbednosti, a posebna interesovanja usmerena su joj ka specijalnim policijskim formacijama i borbi protiv terorizma. Autorka stručnih analiza, od kojih posebno ističe tekst koji je za temu imao reformu nemačkih specijalnih snaga, kao i saradnju Specijalne antiterorističke jedinice MUP Republike Srbije sa američkim mornaričkim „Fokama“.
Ujedno, potpisuje se i kao autor na sveobuhvatnom istraživanju, koje se bavilo problemom verskog terorizma u Evropi, sa posebnim akcentom na bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu. Pored toga, bila je i članica je tima za ispitivanje javnog mnjenja, na istraživanju koje se bavilo petogodišnjim rezultatima modernizacije Vojske Srbije.
