Uticaj Američkog prava na razvoj srpskog privrednog prava
Nakon bure u bilateralnim odnosima SAD-a i Republike Srbije tokom devedesetih godina XX veka, početkom novog veka usledilo je mirnije doba. Promene društvenog i političkog sistema u Republici Srbiji doprinele su razumevanju problema uzrokovanih ovim promenama i saradnji u njihovom prevazilaženju.
Potreba za saradnjom postala je najočiglednija u oblasti privrednog prava, kao polazne osnove za razvoj srpske privrede. Povratak srpske privrede tržištu i privatnom vlasništvu, lapidarno nazivan procesom ,,tranzicije“, praćen je, između ostalog, i promenama pravne regulative. Prisutna težnja za usaglašavanjem propisa sa regulativom razvijenih država zasnovanih na tržišnom sistemu privređivanja dovela je do reforme propisa, praćene uvođenjem brojnih pravnih transplanata. Međutim, dosta pravnih transplanata je nekritički prihvatano, bez brige da li će pojedini od njih uopšte zaživeti, s obzirom na nacionalne specifičnosti a možda i nedostatak institucionalnog kapaciteta države. Privreda, kao osetljiv mehanizam, ne trpi provizornost, nesigurnost i politizaciju. Otuda je u privrednopravnoj regulativi možda najuočljivija nužnost postojanja organskog jedinstva, odnosno povezanosti države i prava. Pomenuto jedinstvo, ipak, nikako ne treba shvatiti kao potrebu za dominacijom države u kontrolisanju privrednih tokova nezavisno od ,,nevidljive ruke tržišta“. Njena je uloga primarna u stvaranju kvalitetne, ekonomski efikasne regulative, koja oseća specifičnosti nacionalnog identiteta.
Polazeći od navedenih kriterijuma, nemoguće je odupreti se činjenici da kriza privređivanja u Srbiji postaje ustaljena još od vremena napuštanja planskog i orijentisanja ka ideologiji tržišnog sistema poslovanja, popularizovanim kao kapitalističko društveno uređenje. Razlozi posrtanja nacionalne privrede nisu uvek bili uzrokovani samo pogubnom ekonomskom politikom, već i drugim društvenim poremećajima, nastalim ,,slučajno ili namerno“. Pogubnost zakonodavne i ekonomske politike tzv. ,,neobuzdanog kapitalizma“ postaje očigledna iz vremena tzv. ,,šok terapije“ brze privatizacije, s početka dvadeset prvog stoleća, sprovedene bez brige o nacionalnim posebnostima i nepostojanju institucionalnih kapaciteta države. Od tada svako od nas traga za odgovorom na pitanje, koje su granice dozvoljenog stepena nepravde u jednom zakonodavstvu. Štaviše, temelje pravne sigurnosti dodatno je uzdrmalo ozakonjenje ponekad i nepodnošljivo nepravednih normi, vođenih ciljevima neformalnih centara ekonomske moći. Na taj način je talas ,,zakonskog neprava“ zapljusnuo i srpski privrednopravni sistem.
Upravo zbog navedenih problema, uticaj američkog prava, tradicionalno ukorenjenog na tržišnim principima privređivanja, na srpsko privredno pravo, koje je kao takvo još uvek u razvoju, postao je sve aktuelniji s početka XXI stoleća. On može biti klasifikovan kao formalan i neformalan, zavisno od stepena prisustva direktne u razvoj srpskog privrednog prava, a potom i kao neposredan i posredan, s obzirom na stepen direktnosti.
Formalan uticaj, u pravnim okvirima posmatrano, najčešće se ogleda kroz potrebu za preuzimanjem pravnih transplanata pravnog sistema u kome je kapitalistički sistem privređivanja duboko ukorenjen, kakav je svakako američki. Zbog toga se i otpočelo sa preuzimanjem pojedinih pravnih instituta američkog prava, u srpsko privredno pravo.
Najprepoznatljiviji pravni transplant, preuzet iz američkog prava i uvršćen u srpsko kompanijsko pravo, jeste institut ,,probijanja pravne ličnosti“. Radi se o pravnom institutu putem kojeg se stvara izuzetak u pogledu koncepta ograničene odgovornosti članova za obaveze privrednih društava, zbog odvojenosti pravnih subjektiviteta kompanije i njegovog člana. Ovaj koncept je moguće narušiti u slučaju njegove zloupotrebe od strane člana društva, kada se, uz primenu instituta probijanja pravne ličnosti, uspostavlja sistem neograničene odgovornosti člana za obaveze društva.
Pojedini pravni teoretičari ovaj institut vezuju za englesko pravo i odluke engleskih sudova u sporu Salomon v. Salomon and Co. Ltd, s kraja XIX veka, ili ga uopšteno poimaju kao institut anglosaksonskog prava. Međutim, naznake o nastajanju ovog instituta u američkom pravu, po stanovištu profesora Morisa Vormsera (engl. Maurice Wormser), smatranog ,,ocem instituta probijanja pravne ličnosti”, vezuju se za početak XIX veka i spor Bank of United States v. Deveaux iz 1809. godine. Iako ne predstavlja klasičan primer podizanja pravnog vela privrednog društva, stanovište zauzeto u navedenom sporu predstavlja se kao prvi primer odstupanja od pravila o tretiranju privrednog društva kao nezavisnog pravnog entiteta u odnosu na njegove članove. Nakon ovog slučaja, sudovi se nisu ustručavali da, bilo po osnovu zakona, potom po osnovu pravičnosti, kao i u slučaju stečaja, podignu pravni veo privrednih društava i provire iza njihovog pravnog entiteta do suštinskih vlasnika. Izgrađen na tim osnovama, kao jedan od najranijih slučajeva probijanja pravne ličnosti, javlja se u sporu Booth v. Bunce, iz 1865. godine, nakon kojih primena ovog pravnog instituta postaje sve učestalija u sudskoj praksi.
Razumevanje suštine ovog američkog pravnog instituta, a potom i njegova pravilna primena u srpskom kompanijskom pravu, mogu se smatrati jednim od značajnih faktora za uspostavljanje stabilnog privrednog sistema u Srbiji. Ovo naročito iz razloga što je neplaćanje dugovanog u srpskoj privredi postala učestala pojava, lišena moralnih osuda. Brojne zloupotrebe činjene u cilju izbegavanja obaveza privrednih subjekata prema svojim poveriocima dovode do urušavanja celokupnog privrednog sistema jedne države. Privredni subjekti, koji svoje ciljeve postojanja ne usmeravaju ka ostvarivanju dobiti, već nepravnom zadovoljenju ličnih koristi, najčešće teže izvrgavanju ispunjenja svojih obaveza. Takvim se činjenjem ugrožava poslovanje privrednih subjekata koji savesno i pošteno posluju, jer zbog onemogućavanja naplate svojih tražbina često ne mogu opstati. Ukoliko se pomenutom nadoveže opštepoznata činjenica da je proizvodna aktivnost u Srbiji minimalna, o značaju primene instituta probijanja pravne ličnosti, putem kojih se doprinosti sprečavanju zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti članova za obaveze privrednog društva, nije potrebno produbljenije govoriti.
Pored navedenog, jedno od sistemskih rešenja za probleme u srpskoj privredi, koja se zbog pomenutih razloga sve češće naziva ,,stečajnom“, jeste i uvođenje postupka reorganizacije, upravo po modelu američkog stečajnog prava. Uz primenu postupka reorganizacije, omogućuje se privrednom društvu koje se nalazi u finansijskim poteškoćama zbog kojim mu preti stečaj ili prema kome je već otvoren stečajni postupak, da, uz dogovor sa poveriocima koji će biti potvrđen u sudskom postupku, reorganizuje svoje obaveze prema poveriocima, čime mu se omogućuje opstanak i nastavak poslovanja. Sa njegovom primenom u situaciji kada je prema privrednom društvu otvoren stečajni postupak, otpočelo se donošenjem Zakona o stečajnom postupku iz 2004. godine, dok je docnijim usvajanjem Zakona o stečaju iz 2009. godine, omogućena reorganizacija i po unapred pripremljenom planu. Putem reorganizacije uz unapred pripremljeni plan, privrednom društvu se omogućuje reorganizovanje obaveza i stvaranje bolje osnove za rešavanje finansijskih teškoća, pre momenta nastupanja posledica otvaranja stečajnog postupka. Tako, praktično, privredno društvo nije ni osetilo posledice koje nastupaju otvaranjem stečajnog postupka.
Izloženi primeri uvođenja instituta probijanja pravne ličnosti i reorganizacije, mogu se smatrati samo reprezentativnim. Oni svakako predstavljaju i primere neposrednog uticaja američkog na srpsko privreno pravo. Međutim, njima nije zaokružen čitav spektar tog uticaja. On je znatno širi i treba ga uopštenije posmatrati. Njega prvenstveno treba posmatrati kroz dominantan globalan uticaj američkog prava, na savremeni privrednopravni i stečajni globalni sistem. Tek spoznajom ovog uticaja, koji svakako posredno deluje na srpsko pravo uopšte, može se stvoriti sveobuhvatna slika o potrebi za implementacijom pojedinih instituta američkog prava u srpsko kompanijsko i stečajno pravo.
Takođe, treba istaći i da sama implementacija pravnih instituta nije dovoljan garant za njihovu valjanu primenu i ostvarivanje pozitivnih efekata na srpski privredni sistem. Da bi se jedan pravni transplant pravilno primenio i njegovom primenom ostvarili pozitivni rezultati, neophodno je prethodno pravilno razumeti njihovu suštinu, pa samim tim, pravilno ih primeniti u sudskoj praksi. Zbog toga, uticaj američkog prava na srpsko privredno pravo ne ostaje isključivo formalan (kroz implementaciju brojnih pravnih transplanata), već se i delovanjem brojnih međunarodnih organizacija, poput Međunarodnog monetarnog fonda, Agencije SAD za međunarodni razvoj (skraćeno: USAID) i mnogih drugih, ovaj uticaj neformalno ostvaruje. On se prevashodno ogleda kroz stvaranje boljih uslova za primenu prava i usavršavanje onih koji pravo primenjuju.
Stoga se može zaključiti da uticaj američkog prava razvoju srpskog privrednog prava, jeste ne samo formalan, već i neformalan. Takođe, on je i posredno i neposredno izražen. Uz to, njegov obim nije konačno zaokružen, već se na ostvarenom nivou saradnje stvaraju osnove za produbljeniji doprinos implementaciji i razumevanju mnogih drugih pravnih instituta američkog prava u okvirima srpskog privrednog prava.
O autoru:
Marko Radović je rođen u Nišu 21. juna 1985. godine. Osnovne studije završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Za uspeh tokom studija i izuzetnu posvećenost opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, nagrađen je diplomom ,,Istaknuti student“ od strane Univerziteta u Prištini. Master studije na poslovnopravnom modulu završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, nakon uspešne odbrane master rada na temu ,,Pravni tretman kamate u stečajnom postupku“. Zvanje doktora pravne nauke stekao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, s odlikom odbranivši doktorsku disertaciju na temu ,,Probijanje pravne ličnosti u stečajnom postupku“, u oktobru 2017. godine. Zaposlen je u Privrednom apelacionom sudu, na radnom mestu sudijskog savetnika, sa osmogodišnjim iskustvom u privrednom pravosuđu.
