Lorens Iglberger – doprinos dobrim odnosima SAD i Jugoslavije 70-tih godina
Lorens Iglberger je jedan od najznačajnijih ambasadora Sjedinjenih Američkih Država koji su službovali u Jugoslaviji. Osim sa pozicije ambasadora, imao je veoma važnu ulogu na početku raspada Jugoslavije sa pozicije državnog sekretara SAD i glavnog savetnika predsednika Džodža Buša za pitanja nastala raspadom bivše Jugoslavije. Bio je jedan od najboljih poznavaoca prilika u Evropi, a posebno u Jugoslaviji. Uspeo je da značajno poboljša odnose između SAD i Jugoslavije, a tokom svog ambasadorskog službovanja zatekla ga je Titova smrt.
Poreklom iz Viskonsina, Iglberger se nakon završenih osnovnih i master studija 1957. godine priključio Službi spoljnih poslova, a prvu službu obavljao je na poziciji političkog analitičara za Kubu. Svoju drugu poziciju je dobio u Ambasadi SAD u Jugoslaviji u ekonomskom odeljenju od 1961. do 1965. godine. (Office of Historian, Departement of State) Ovom prilikom postao je poznat kao „Lorens od Makedonije“ jer se, nakon zemljotresa u Makedoniji 1963. godine, značajno angažovao da u ime administracije SAD obezbedi medicinsku i ekonomsku pomoć. (University of Virginia) Od 1965. do 1968. godine bio je na različitim pozicijama u okviru administracije, uglavnom zadužen za evropske poslove, a između ostalog bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost od 1966. godine. Krajem 1968. godine imenovan je za pomoćnika Henrija Kisindžera, koga je dalje pratio na različitim pozicijama u okviru kabineta sve do 1977. godine. U junu 1977. godine predsednik Karter ga je imenovao za ambasadora SAD u Jugoslaviji gde je službovao tri godine. Vrhunac u dvadesetsedmogodišnjoj karijeri dostigao je kadaga je predsednik Buš imenovao za državnog sekretara 1992. godine. Ostao je upamćen kao prvi karijerni diplomata koji je imenovan za državnog sekretara, a ovu funkciju je obavljao tek nešto više od mesec dana. Jedan od najboljih osvrta na Iglbergerovu ličnost napisao je Kristofer Hil, sadašnji ambasador SAD u Srbiji, koji ga je upoznao 1978. godine u Ambasadi u Beogradu. Iglberger je u tom trenutku bio ambasador, a Hil je došao kao mladi pomoćnik atašea za trgovinu. Hil ga opisuje kao figuru „veću od života“, diplomatu koji se uvek bavio teškim pitanjima, hrabru, odlučnui duhovitu ličnost. (Hill, 2011)Hil u svojim zapažanjima prenosi da mu je Iglberger objasnio da je kao svoj glavni zadatak video da poveže Jugoslaviju „na takav način da spreči da ona ode u drugom pravcu“. (Hill, 2011)
Ono što je smatrao kao svoj najveći zadatak pretežno je uspeo da ostvari.Profesor Predrag Simić u svom članku „Svi američki ambasadori“ navodi da je Iglbergerov osnovni zadatak bio da „popravi poljuljane odnose“, a mnogi smatraju da je u tome i uspeo, čak i prevazišao očekivanja koje je administracija imala u početku. (Simić, 2014; Mocnik, 2008, 25)Lorens Iglberger dolazi na mesto ambasadora u Jugoslaviji kada su odnosi između SAD i Jugoslavije bili na na najnižoj tački od 1948. godine. Tokom 70-tih godina, u periodu Niksonove i Fordove administracije, jugoslovensko-američke odnose obeležile su posete na najvišem nivou između Tita i Niksona i Fordova poseta Jugoslaviji, ali i poboljšanje odnosa sa Sovjetskim Savezom, što je dovelo do nerazumevanja između SAD i Jugoslavije i zastoja u vojnoj saradnji.Dodatnom pogoršanju odnosa doprinelo je proglašenje ambasadora Silbermana za persona non grata i njegovo povlačenje iz Beograda. U ovakvim okolnostima, zadatak ambasadora Iglbergera nije bio nimalo lak. Međunarodne prilike su bile bolje nego što su bili odnosi SAD i Jugoslavije, a Karterova administracija će učiniti da se one još poprave. Predsednik Karter, dobitnik Nobelove nagrade za mir, je jedan od retkih predsednika u čije vreme nije počeo neki rat, a doprineo je miru sporazumom u Kemp Dejvidu 1978. godine između Izraela i Egipta i sporazumom za Panamski kanal. (Anastasijević, 2002)Karterova administracija je uspela i da značajno popravi bilateralne odnose sa Jugoslavijom, pa tvrdnje da su to bili „zvezdani trenuci jugoslovensko-američkih odnosa“ nisu neopravdane. (Mišić, 2022)
Jednu od ključnih uloga u ovim zvezdanim trenucima imao je ambasador Lorens Iglberg. Odmah po svom dolasku u Jugoslaviju započeo je svoje delovanje na popravljanju odnosa dve države. Značajno je radio na ekonomskoj saradnji kada je uspeo da obezbedi jednu od najvećih investicija u Jugoslaviji u petrohemiji, rešavanje problema na izgradnji nuklearne elektrane Krško, ali i oživljavanje vojne saradnje kroz sklapanje uspešnog ugovora o kupoprodaji oružja. Ambasador Iglberger je bio značajno angažovan oko organizovanja različitih poseta i povezivanja zvaničnika, pa i ne čudi da se „čini da ih nikada nijebilo toliko kao za vreme Karterove administracije“. (Mišić, 2022) Među ovim posetama dve se posebno izdvajaju. Kako bi dao dodatni impuls poboljšanju odnosa Jugoslavije i SAD, na početku mandata ambasadora Iglbergera 1977. godine u posetu dolazi potpredsednik Volter Mondejl. Najznačajnija je svakako Titova poseta predsedniku Karteru 1978. godine. Ovo je bila poslednja od tri posete predsednika Tita SAD, a završena je u pozitivnom tonu sa potvrdom američke administracije o podršci jedinstvu Jugoslavije. Američka administracija nije imala samo želju da ostvari što bolje odnose sa Titom, već su počeli da razmišljaju i grade kontakte za period nakon već ostarelog Tita. Titova smrt 1980. godine presudno se odrazila na Jugoslaviju i značajno na međunarodne odnose. Predsednik Karter nije prisustvovao sahrani, iako je na tome ambasador Iglberger značajno insistirao. Kako bi nadoknadio svoje odsustvo sa sahrane, predsednik Karter je posetio Jugoslaviju mesec dana nakon Titove smrti kada je još jednom potvrdio svoje mišljenje da je Tito „impresivna ličnost, jedna od najvećih dvadesetog veka“. (Jimmy Carter Library, 1980) Ambasador Iglberger odlazi iz Jugoslavije 1981. godine kada ga je predsednik Regan imenovao za pomoćnika državnog sekretara za evropske poslove. Osvrt na vreme provedeno na mestu ambasadora u Jugoslviji i svoju ulogu najbolje je izrazio u jednom od intervjua u godini povratka u SAD: „U našoj prošlosti bilo je vreme kad su odnosi išli uzlaznom, ali i silaznom linijom, i mislim da je u našim bilateralnim odnosima važno da krenemo odatle, prema čvrstim odnosima prijateljstva i razumevanja.“ (Adanja-Polak, 1981)
Lorens Iglberger je po treći put bio zadužen za Jugoslaviju sa pozicija zamenika državnog sekretara od 1989. godine i državnog sekretara od 1992. godine. Zbog svog značajanog iskustva i poznavanja prilika na Balkanu, bio je glavni savetnik predsednika Džordža Buša za Jugoslaviju, zajedno sa Brentom Skoukroftom, savetnikom za nacionalnu bezbednost, koji je takođe službovao u Jugoslaviji. Iglberger se snažno zalagao da ne dođe do raspada Jugoslavije, a često je bio prisutan utisak da je naklonjen Srbima. Sredinom svog mandata u Jugoslaviji upoznao je Miloševića, koga je u to vreme cenio, a govorilo se i o mogućnosti da je iz finansijskih interesa Iglberger podržavao Jugoslaviju. (Petković, 2013, 34-35) Skoukroft i on su bili poznati i pod imenom „beogradska mafija“ u Bušovom kabinetu. (Petković, 2013, 35, 63) Jedan od razloga zašto je Iglberger snažno podržavao jedinstvo Jugoslavije je što bi „njen raspad bio loš model za dezintegraciju Sovjetskog Saveza“. (Melady, 1997, 15) Iglberger još jedanput dolazi u Jugoslaviju 1990. godine sa osnovnim ciljem da prenese podršku Sjedinjenih Američkih Državajedinstvu Jugoslavije, dok je bio duboko zabrinut„zbog toga što Jugoslavija skreće prema nacionalizmu, separatizmu i ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, što ozbiljno ugrožava jugoslovensko-američke odnose“. (Petković, 2013, 44) Iglberger je bio razočaran što Amerika nije bila odlučnija da uloži više napora u sprečavanje raspada Jugoslavije, ali je takođe i tvrdio da „dok Bošnjaci, Srbi i Hrvati ne odluče daprestanu da ubijaju jedni druge, svet ništa ne može učiniti“. (Holbrooke, 1991, 23) Kako bi pomogao u smirivanju krize, Iglberger je preporučio Vorena Zimermana za ambasadora u Beogradu, koji prenosi da se pre svog dolaska u Beograd konsultovao sa Iglbergerom. U svom članku prenosi zapažanje da su se složili da dotadašnji pristup, u potpuno izmenjenim prilikama u Evropi, više nema smisla i da je potrebno preneti novu poruku u Jugoslaviji da se njena geopolitička važnost promenila. (Zimmermann, 1995)
Lorens Iglberger je jedan od ambasadora koji su ostavili najviše traga u jugoslovensko-američkim odnosima. Tokom svoje diplomatkse karijere, dva puta je službovao u Jugoslaviji. Bio je jedan od najboljih poznavaoca prilika na Balkanu i u Evropi, što ga je i kvalifikovalo da bude glavni savetnik predsednika Džordža Buša za Jugoslaviju, a dostigao je i funkciju državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država. Tokom svog ambasadorskog delovanja, značajno je uticao svojim iskustvom i ličnošću na poboljšanje bilateralnih odnosa, učinivši period kraja sedamdesetih godina jednim od najboljih u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Jugoslavije.
O autoru:
Aleksandra Baklaja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu na modulu međunarodna politika. Trenutno je studentkinja Master naprednih međunarodnih studija na Diplomatskoj akademiji u Beču, kao i master studija međunarodne bezbednosti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Alumni je stažistkinja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Više puta se angažovala u organizaciji Beogradskog bezbednosnog foruma kao volonter, a bila je i učesnik Bezbednosnog seminara za mlade lidere i Letnje škole američkih studija. U periodu od januara 2020. godine do maja 2021. godine bila je angažovana na projektu „Američki izbori“. Dobitnik je stipendija američke dijaspore Zadužbine Studenica, stipendija Fonda za mlade talente „Dositeja“, a za studije u
Austriji dobitnica je stipendije Austrijske razvojne agencije i stipendije Austrijske agencije za obrazovanje i internacionalizaciju.
Učestvovala je kao jedan od izlagača na konferenciji „Međunarodno i evropsko pravo – teorijski problemi“, a objavila je i više radova u studentskom časopisu Politeuma. Osnovne oblasti istraživanja su joj oblasti spoljne politike, međunarodne bezbednosti i međunarodnih odnosa. Govori engleski, francuski, italijanski i nemački jezik, a poznaje i osnove turskog, španskog i ruskog jezika.
Mirjana Đorđević je student master studija Fakulteta političkih nauka na modulu Međunarodna bezbednost. Dobitnik je stipendije Misije OEBS u Srbiji. Osnovne akademske studije završila je na istom fakultetu na modulu Međunarodna politika.
Stažirala je u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) tokom 2019. godine, dok je od februara 2022. godine stažistkinja Fondacije BFPE za odgovorno društvo.
Učestvovala je u projektu „Popularna demokratija“ kao edukator sa ciljem političke edukacije učenika srednjih škola, i bila deo volonterskog tima Beogradskog bezbednosnog foruma kao i Zajedničke međunarodne konferencije ISA-CEEISA 2019 „Međunarodni odnosi u doba anksioznosti“.
Oblasti interesovanja su joj međunarodna i regionalna bezbednost, spoljna politika kao i odnosi između velikih sila. Govori engleski jezik, a poznaje i osnove ruskog, turskog i kineskog jezika.
