Uticaj američkih izbora na odnose sa Beogradom (I): Čemu smo se nadali?
Jedan od aspekata savremenih odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država je medijsko praćenje izbornih ciklusa sa one strane Atlantika i analiziranje njihovog uticaja na spoljnu politiku prema našoj zemlji. Ova praksa je proizvod i nasleđe devedesetih godina. Pre toga, situacija je bila znatno drugačija – izbori u vreme socijalističke Jugoslavije nisu bili analizirani iz „nacionalne perspektive“, već kao fenomen sam po sebi.
Tokom prve dve decenije 21. veka, dnevni listovi u okviru ovog istraživanja[1] iz izbornog ciklusa u izborni ciklus postavljali su slična pitanja. Jedno od njih je, recimo, bilo da li u novim predsedničkim administracijama ima „prijatelja Srba“.
Tako je 2008. godine isticano da je Ram Emanuel, koji je tada bio predložen za prvog šefa kabineta Baraka Obame, aktivni član „srpskog kokusa“ u Američkom kongresu (Blic, 8. novembar 2008). Ta pozitivna informacija za Srbiju „uravnotežena“ je podsećanjem da je dolazeći potpredsednik, Džozef Bajden, „jedan od najsnažnijih zagovornika nezavisnosti Kosova“ (Večernje novosti, 6. novembar 2008). Kada je 2016. godine izabran Donald Tramp, Blic je u broju od 11. novembra primetio da „Srbi vole Trampa, a on okuplja srbomrsce“, aludirajući na neke, tada potencijalne članove Trampove administracije, koji joj se na kraju nisu priključili (Pola Dobrijanski, NjutGingrič).
Još jedan aspekat koji je privlačio pažnju domaćih listova bile su donacije tokom kampanje. Večernje novosti su 22. oktobra 2004. prenele da je kandidat Demokratske partije Džon Keri dobio „albanske pare“. Tačno četiri godine kasnije, isti ovaj list je preneo da je kandidat Republikanaca, Džon Mekejn, ranije primio novac da lobira za nezavisnost Crne Gore.
Kosovo i Bosna i Hercegovina bili su u žiži interesovanja tokom ovog perioda. Još jedan konstantan element bile su ocene analitičara da se politika prema njima neće menjati – čak ni nakon, po mnogim viđenjima, prekretnih izbora 2016. godine. „Srpska očekivanja od Trampa nerealna“, glasio je jedan od naslova u Blicu 12. novembra te godine.
Ovo ne znači da su članci u dnevnim listovima bili isključivo posvećeni uticaju izbora na Srbiju. Kao što je pokazano u prethodnim tekstovima, oni su se bavili i drugim temama, uključujući i sliku demokratije u Americi. Međutim, prisustvo tekstova pisanih iz „nacionalne perspektive“ bilo je značajno. Godine 2004. je, od ukupno 41 teksta o izborima u SAD[2], 14 bilo vezano za uticaj na Srbiju; 2008. je taj broj iznosio 17 od 75, a 2016. 35 od 128.
Ovaj trend, međutim, prisutan je tek od predsedničkih izbora 1992. Pre toga, članci sa tematikom uticaja na politiku prema Srbiji i Jugoslaviji jedva da su se i mogli pronaći.
Period pre Drugog svetskog rata
Bio je potreban veoma dug period od prvog prenošenja američkih predsedničkih izbora na srpskom jeziku – u Novinama serbskim 1817. godine – do bilo kakve analize uticaja rezultata na politiku prema Srbiji. U dobrom delu 19. veka, te politike nije ni bilo, a pretpostavka je da ni nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa između SAD i Srbije 1881. nije postojalo očekivanje da bi odnose mogla da poremeti promena vlasti u Beloj kući.
Tek nakon osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nalazimo prvi direktan komentar uticaja izbora na novoformiranu državu u domaćoj štampi. Na izborima 1920. pobedio je Republikanac Voren Harding, protivnik Lige naroda. Tada je Politika izrazila nadu da se, zbog nasleđa predsednika Vudroa Vilsona „Amerika… neće moći potpuno povući iz evropske politike i na taj način ostaviti bez zaštite i izvesne naše interese, bez zaštite za koju naša država duguje Vilsonu najiskreniju blagodarnost i međunarodna pravda i mir jednu od svojih velikih garantija“ (6. novembar 1920).
Bilo je potrebno da se Demokrate vrate na vlast u SAD pobedom Frenklina Ruzvelta 1932. pa da srpski dnevni listovi ponovo kažu nešto o uticaju tih izbora na, ovoga puta, Kraljevinu Jugoslaviju.
„Ne ulazeći u unutrašnje pitanja Amerike, mi želimo samo da istaknemo potrebu uže saradnje između Evrope i Amerike… Znajući da je američka demokratska stranka po ovome programu bliža ovim našim željama, mi moramo da se radujemo dolasku g. Ruzvelta za pretsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ta je naša radost motivisana prijateljstvom za Ameriku cementiranim savezom i borbama za vreme evropskog rata, a željom da se sadanje privredne nedaće što pre otklone međusobnom saradnjom Evrope i Amerike“, preneo je dnevnik Vreme 11. novembra 1932.
To je, ispostaviće se, bio poslednji direktni komentar u ovom stilu za narednih nekoliko decenija.
Socijalistička Jugoslavija: Potpuno odsustvo nacionalne perspektive
Kao što je navedeno u prethodnim tekstovima, štampa u socijalističkoj Jugoslaviji od 1952. krenula je da intenzivno prenosi predsedničke trke u SAD. Broj članaka u dva najtiražnija dnevna lista – od 1956. to su bili Politika i Večernje novosti – redovno je bio dvocifren. Međutim, u njima, sve do raspada te države, nije bilo gotovo nikakvog pomena o uticaju izbora na samu Jugoslaviju.
Izveštači iz SAD su detaljno i, uglavnom, vrlo profesionalno, prenosili izborne teme, procedure, ličnosti kandidata i slično. Nakon svakog proglašenja izbornog rezultata, prenošene su reakcije iz Moskve, Londona, Pariza, Bona – ali ne i iz Beograda. U mnogim izbronimgodinama, recimo 1964, 1968, 1980, 1984 – jedini sadržaj koji je na bilo koji način povezivao izbore u SAD i Jugoslaviju bio je prenošenje formalnog telegrama čestitke, u početku predsednika Tita, a nakon njegove smrti, predsednika rotirajućeg Predsedništva SFRJ.
Godine 1960, i pored slikovitog prenošenja neizvesne trke Kenedi-Nikson, takođe nije bilo skoro nikakvog pomena o uticaju tih izbora na FNRJ. Tek se u poslednjem pasusu jednog od tekstova Aleksandra Nenadovića moglo nešto pročitati i o toj temi.
„Ako tim prvim utiscima treba dodati koju reč o jugoslovensko-američkim odnosima, nalazimo da je dovoljno ponoviti ono što je već poznato: odnosi naše zemlje sa dosadašnjom američkom vladom bili su dobri a sa novom mogu biti još i bolji. Nema razloga da tako ne bude“ (Politika, 11. novembar 1960).
Jedini izuzetak bila je 1976. godina, kada je objavljeno ukupno 12 tekstova sa fokusom na odnose Jugoslavije i SAD. Razlog je bilo pominjanje SFRJ u televizijskoj debati između predsednika Džeralda Forda i izazivača Džimija Kartera. Kandidati su bili upitani o hipotetičkoj situaciji u kojoj bi Sovjetski Savez napao Jugoslaviju i njihovoj reakciji. Karter je tada izjavio da bi reagovao najsnažnije moguće – ali bez korišćenja vojnih sredstava. Ovaj odgovor su, kao previše blag, u narednim danima kritikovali Republikanci, kao i državni sekretar Henri Kinsinžer.
Komentar koji je ovom prilikom za Politiku (broj od 31. oktobra 1976) napisao Dušan Simić, možda izražava i filozofiju izveštavanja o američkim izborima u čitavom ovom periodu.
„Bez našeg učešća i naše želje Jugoslavija se poslednjih dana našla u centru žestoke polemike u SAD… Narod smo koji ima i želju i naviku da bude subjekt međunarodnih razmatranja i otuda možda osetljiv na situacije u kojima postajemo objekt u političkim nadmudrivanjima drugih. Ipak, utisak je da je u ovom slučaju naša zemlja američkim predsedničkim kandidatima bila pre povod da ukrste mačeve oko nekih načelnih međunarodnih postavljanja Sjedinjenih Država, nego da izraze neke bitno različite poglede na Jugoslaviju, njeno mesto, i njene odnose sa SAD…
Što se Jugoslavije tiče, ona nije tražila zaštitu od bilo koje velike sile i razmišljanja o sopstvenoj bezbednosti ne zasniva na tome šta bi drugi učinili u slučaju spoljnog ugrožavanja njene nezavisnosti, već šta bi sama učinila“.
Devedesete: Utiranje puta današnjem stilu izveštavanja
Fokus na odnose SAD sa Jugoslavijom i Srbijom postao je značajan u poslednjoj deceniji prošlog veka. Razlog je, naravno, bio rat na prostoru bivše države.
Dok su za predsedničke izbore 1988. listovi jedino preneli čestitku pobedniku od strane predsednika predsedništva SFRJ RaifaDizdarevića, kao i izjavu saveznog ministra za spoljne poslove Budimira Lončara da očekuje nastavak „afirmativnih odnosa“, 1992. donosi teme koje će nastaviti da se javljaju narednih decenija. Večernje novosti su 22. oktobra prenosile o „arapskim parama“ za kampanju Džordža Buša sa ciljem podrške bosanskim muslimanima, uticaju izbornog ciklusa na odluke o sankcijama Jugoslaviji (28. oktobar), kao i analizu kadrovskih promena iz perspektive Srbije (5. novembar):
„U svakom slučaju, ako u odlasku Buša sa političkog kormila Amerike ima za Jugoslaviju neke „utehe“, onda je to u okolnosti da u Bušovom paketu odlazi i Džejms Bejker, šef štaba neuspešne Bušove predizborne kampanje i bivši ministar spoljnih poslova.
Bejker je sejač semena odbojnosti američke administracije, posebno Stejt departmenta, prema svemu što se zove rešenje „srpskog pitanja“. Bejker je tvorac teze američke administracije da je Srbija alfa i omega zla na Balkanu“.
I Politika i Večernje novosti prenele su stav lorda Dejvida Ovena, posrednika u pregovorima u Bosni i Hercegovini, da se politika SAD prema ratu sa dolaskom Bila Klintona na vlast neće menjati. Politika je 7. novembra 1992. prenela da se „za sada čuju glasovi bliski Klintonovom štabu koji, nezvanično, objašnjavaju da bi predsednik želeo da početak mandata obeleži jednim spoljnopolitičkim uspehom i da bi to moglo da znači povećano insistiranje i pritisak da se okonča građanski rat na jugoslovenskom prostoru“.
Te godine je 14 od ukupno 57 članaka o izborima u dva dnevna lista bila posvećena njihovom uticaju na Jugoslaviju i Srbiju, više nego bilo kada pre. Taj trend se, i pored završetka rata pre više od dvadeset godina, nastavio do današnjih dana.
[1] Listovi su, kao i za prethodne tekstove, izabrani na osnovu tiraža (dva najtiražnija, ne računajući tabloide), a analizirani su svi brojevi tri nedelje pre izbornog dana i nedelju dana posle izbornog dana.
[2]U pitanju su tekstovi iz prethodno pomenutog uzorka.
O autoru:
Aleksandar Ivković završio je međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2019. Istraživač je Centra savremene politike iz Beograda, a takođe radi kao urednik vesti i autor na portalu European Western Balkans.
Ko-autor je četiri godišnja izveštaja „Stanje demokratije u Srbiji“ u izdanju CSP, kao i dva godišnja Alternativna izveštaja o mladima Krovne organizacije mladih Srbije.
Po završetku Studija budućnosti Beogradske otvorene škole, jedan je od predavača na modulu „Pogledi ka Evropi“. Stažista je Evropskog parlamenta u Briselu u periodu oktobar 2020 – februar 2021, u Sekretarijatu za spoljne poslove.
