Na ovogodišnjim izborima na pola mandata u Sjedinjenim Američkim Državama biralo se svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od ukupno 100 članova Senata, 36 od 50 guvernera, kao i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
Tim povodom, Centar za društveni i dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) održao je debatu na temu ,,Izbori u SAD: (ne)očekivani ishod?”.
Sa opadajućom popularnošću aktuelnog predsednika i sa istorijskim okolnostima na njihovoj strani, republikanci su uživali prednost kada je reč o prognozama rezultata izbora. Međutim, pokazalo se da ni jedna ni druga stranka ne mogu biti naročito zadovoljne postignutim. Ono što pak ostaje zanimljivo da se isprati jeste kako će rezultati izbora na pola mandata uticati na tok trke za predsedničke izbore 2024 – da li ćemo videti Džozefa Bajdena i Donalda Trampa u još jednom duelu ili će se možda pojaviti neka nova lica?
Stevan Nedeljković, Dragan Živojinović i Denis Kolundžija analizirali su rezultate izbora, govorili o izlaznosti, o tome da li je ovakav ishod mogao da se predvidi, šta možemo očekivati u drugom delu mandata predsednika Bajdena, kao i o tome kakav uticaj ovi izbori mogu imati na buduću trku za izbor novog američkog predsednika.
(Ne)uspeh republikanaca u (ne)sladu sa prognozama
Pored istorijskih okolnosti koje govore u prilog tome da partija aktuelnog predsednika obično gubi na izborima na pola mandata, dodatni faktor koji ukazuje na to da bi republikanci mogli da odnesu pobedu i preuzmu kontrolu nad Kongresom jeste opadajuća popularnost predsednika Džozefa Bajdena.
,,Poslednjih nedelja postojao je dominantan narativ da ćemo imati takozvani ‘crveni talas’ i da mnoge stvari ne idu naruku Bajdenu i demokratama. Međutim, sva je prilika da će republikanci u Predstavničkom domu imati tesnu većinu’’, ocenio je Denis Kolundžija, dodajući da je možda pravi trenutak da se istorijske analogije više ne prave.
Uticaj džerimanderinga na rezultate izbora
Jedan od najjačih utisaka ovogodišnjih izbora jeste i džerimandering, odnosno prekrajanje granica izbornih jedinica.
,,Čini se da su granice izbornih jedinica na ovogodišnjim izborima bile najumerenije’’ ocenio je Kolundžija, ističući i da je džerimandering bio izraženiji, republikanci bi sa ovim brojem glasova osvojili više mandata. Prema za sada nepotpunim podacima, izlaznost na izborima za Kongres ove godine je oko 100 miliona, pri čemu je oko pet miliona republikanaca više glasalo u odnosu na demokrate.
,,Ni Tramp ni Bajden ne mogu biti zadovoljni rezultatima izbora na pola mandata’’, naglasio je Živojinović, dodajući da rezultati za demokratsku partiju jesu bolji od očekivanih, ali daleko od toga da su dobri. Pri tom, napomenuo je da predsednika Bajdena tek čekaju neprijatne odluke koje će u narednom preriodu morati da donese.
,,Igra prestola je već počela’’
Uprkos tome što kod izbora na pola mandata postoji okrenutost ka aktuelnom predsedniku, ovogodišnji izbori su izuzetak s obzirom da su podjednako bili okrenuti i ka bivšem predsedniku, Donaldu Trampu, imajući u vidu da se on nije skolonio sa političke scene nakon poraza na predsedničkim izbora 2020. godine.
Ono što je Dragan Živojinović ocenio kao najveći problem za republikance jeste to što Donald Tramp nije uspeo da svoje najvatrenije pristalice ubedi da izađu na izbore.
,,Ego ga je doveo do vrha, sada ga polako spušta dole, što je njegov ozbiljan problem. Problem republikanaca, s druge strane, je što teško mogu da ga se ‘otarase’ bez plaćanja visoke cene’’, rekao je Živojinović, dodajući da je Tramp fantastičan u kampanjama i da sigurno neće odustati od kandidature za naredne predsedničke izbore.
Govoreći upravo o izborima 2024. godine, Živojinović ističe da će to biti jedni od retkih izbora koji ,,ne da će biti referendum o aktuelnom predsedniku, ukoliko se Bajden kandiduje, već i referendum o bivšem predsedniku’’.
Kako je Živojinović rekao, uprkos tome što Trampa ne treba nikada otpisati, jasno je pak da postoje ozbiljne prepreke u komunikaciji sa glasačima.
,,Ako je 2016. bila godina u kojoj je pogodio kontekst, 2020. u kojoj je delimično promašio kontekst, Tramp treba ozbiljno da se potrudi da totalno ne promaši kontekst u 2023. i 2024. godini’’, ocenio je Živojinović.
Govoreći o raspoloženju među pristalicama republikanske partije, Kolundžija je izneo podatak da bi 49% republikanaca bi podržalo novu kandidaturu Donalda Trampa, ali 48% bi želelo nekog drugog.
,,Ukrštajući to sa drugim podacima, barem polovima republikanaca želi nekog ko je Tramp, a da se ne zove Donald Tramp’’, naglasio je Kolundžija.
Kao najveći potencijalni protivkandidat Donaldu Trampu za republikansku nominaciju za predsedničke izbore 2024. sve češće čijemo ime Rona Desantisa, guvernera Floride koji je uspeo da osvoji drugi mandat.
Gde je tu Bajden?
Uprkos nepopularnost koju uživa aktuelni predsednik, Živojinović smatra da možemo očekivati Bajdenovu kandidaturu za još jedan predsednički mandat.
Kao neko ko je u politici 50 godina, Bajden će želeti da uđe u trku za drugi mandat. Međutim, uzevši u obzir njegovu nepopularnost, pitanje je kolike će imate šanse da odnese pobedu.
Ukazujući na jedan od aksioma američke politike, Dragan Živojinović ocenio je da će biti zanimljivo ispratiti treću godinu Bajdenovog mandata, s obzirom da je to godina u kojoj predsednik najslobodnije povlači svoje političke poteze.
,,Verujem da će Bajden imati izazivača unutar demokratske stranke i da to može da liči na Forda 1976. Godine kada je pod pritiskom establišmenta Ronald Regan praktično ostao bez nominacije, a bio je jak kandidat’’, rekao je Živojinović, dodajući da mu se čini da je pred Bajdenom mnogo dilema i da su na ovim izborima demokrate videle da im Bajden donosi štetu.
Ko umesto Bajdena?
Stejsi Abrams, Val Demings, Beto O’Rurk, Grečen Vitmer prema mišljenju Stevana Nedeljkovića nisu najbolji primeri potencijalnih kandidata za predsedničke izbore. S druge strane, Denis Kolundžija vidi guvernera Kalifornije Gavina Njusoma kao nekog ko bi mogao da osvoji demokratsku nominaciju, ali ne isključuje ni mogućnost da se sadašnja potpredsednica Kamala Haris kandiduje. Dragan Živojinović dodaje i Pita Butidžidža, Ejmi Klobučar i Tima Rajana kao potencijalne demokratske kandidate.
Da li je ovakav ishod izbora očekivan?
Kako je ,,crveni talas’’bio prisutan u svim posthladnoratovskim izbornim ciklusima, postavlja se pitanje da li su i republikanska i demokratska stranka mogle da očekuju ovakav ishod?
,,Rekao bih da su se i jedna i druga strana pribojavale ovoga. Mislim da bi i jednoj i drugoj strain više odgovarao neki veći poraz, jer bi to mobilisalo stranku. Ovako će obe stranke biti uljuljkane, jer obe stranke smatraju da su pobedile ili da bar nisu previše izgubile’’, ocenio je Živojinović.
,,I demokrate i republikanci bi morali da razmisle oko toga kako teme koje se nameću u nacionalnom prostoru podudaraju sa datom saveznom državom’’, rekao je Kolundžija, dodajući da nije očekivao ovakve rezultate, već da je smatrao da će demokrate na izborima proći lošije s obzirom na inflaciju u Sjedinjenim Državama.
