Poseta kralja Petra II Sjedinjenim Američkim Državama 1942. godine

Poseta kralja Petra II Sjedinjenim Američkim Državama 1942. godine

Više od godinu dana nakon kapitulacije Jugoslavije, uspostavljanja jugoslovenskog otpora i jugoslovenske vlade u izgnanstvu sa sedištem u Londonu, američko – srpski (jugoslovenski) diplomatski odnosi dostižu svoj vrhunac zvaničnom posetom kralja Petra II Sjedinjenim Američkim Državama 1942. godine.  Raznovrsnog sadržaja, poseta je doprinela jačanju savezništva kroz potpisivanje sporazuma o zajmu i najmu i pojačala fascinaciju američke javnost mladim kraljem na koga je pala surova odgovornost predvođenja jugoslovenskog otpora i borbe za slobodu sopstvenog naroda.  Poseta se može suštinski podeliti na dva dela. Prvi obuhvata delatnost mladog kralja u Vašingtonu na početku i kraju njegove posete dok drugi obuhvata njegov obilazak drugih gradova u Sjedinjenim Državama.

Glavnu ulogu posrednika između jugoslovenske vlade u izgnanstvu i američkog državnog vrha imao je jugoslovenski ambasador Konstantin Fotić. S obzirom da su pregovori o zvaničnom potpisivanju sporazuma o zajmu i najmu sa jugoslovenskom vladom u izgnanstvu bili pri kraju, zvanična poseta kralja Petra bi na simboličan način dala na značaju potpisivanju navedenog sporazuma. Zahtev je podnet Samneru Velsu, državnom podsekretaru SAD, koji je potom preneo Fotiću da bi predsedniku bilo veoma drago da kralja Petra II dočeka u Vašingtonu krajem juna. Prilikom organizovanja posete, Fotić je učestvovao u razradi zvaničnog programa, organizovanju radio-prenosa i primetio je iskrenu zainteresovanost američke vladine službe za uspešnim organizovanjem posete, pobrinuvši se da kralj i ministar spoljnih poslova imaju sastanke sa što većim brojem ljudi koji se bave javnim poslovima i sprovođenjem ratnog programa.

Fotić je uzeo u obzir nepouzdanost putovanja avionom, stoga je kralj u pratnji ministra spoljnih poslova Momčila Ninčića stigao u Vašington tri dana pre početka zvanične posete. Raspoloživo slobodno vreme iskoristio je kako bi detaljno razgovarao sa mladim kraljem o američko – jugoslovenskim odnosima i situaciji u Jugoslaviji. Nakon Fotićevog trodnevnog brifinga u Hot Springsu u Virdžiniji, usledio je početak zvanične posete 25. juna 1942. godine kada je kralja Petra II na Vašingtonskoj Junion stanici dočekao državni sekretar Kordel Hal i odveo do Bele kuće „u lepom otvorenom automobilu sa brojnom policijskom pratnjom na motociklima“. Na travnjaku Bele kuće, uz nacionalne himne „Bože pravde“ i „Zvezdana zastava“, mladog kralja dočekao je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Delano Ruzvelt okružen članovima kabineta i Vrhovnog suda, ali i visokim vojnim i mornaričkim oficirima. „G. Ruzvelt je kralja pozdravio veoma prijateljski i očinski. To je morao biti najsrećniji događaj u kraljevom životu od dolaska na presto – da ga na tako prisan način dočeka predsednik Sjedinjenih Američkih Država, prema kome je svaki Srbin gajio osećanje odanosti i poverenja“. Opisujući svoj prvi utisak o predsedniku Ruzveltu, Kralj Petar II posebno ističe „njegovo prijateljsko ponašanje i nonšalantnost u stvaranju opuštene atmosfere i drugarstva. To nije bio samo diplomata u njemu, bio je isto tako ljubazan kako prema svom batleru tako i prema svakom drugom“. Tokom večere predsednik Ruzvelt je održao zdravicu za jugoslovenski narod i mladog kralja koji je uzvratio zdravicom u čast Amerikanaca i njihovog predsednika. „Predsednik je pozdravio vitešku borbu jugoslovenskog naroda protiv agresora i okupacionih snaga, borbu koju su odabrali prema tradiciji svoje prošlosti i u vreme kada se dižu snage suprotne slobodi i pravdi.“ Zanemarujući protokolarno „Vaše veličanstvo“, predsednik je kralja oslovljavao sa „Petre“, što je očito radovalo mladog monarha. Nakon prijatne večere kralj Petar II i ministar spoljnih poslova Ninčić, povukli su se u predsednikovu radnu sobu gde su nastavili razgovor u kojem je došao do izražaja primarni cilj posete – utvrditi obim u kojem Sjedinjene Američke Države mogu pomoći Jugoslaviji. Postojale su tri osnovne tačke ovog donekle neformalnog razgovora. Prvo, kralj je pokrenuo temu slanja direktne pomoći Mihailoviću i iako je predsednik obećao da će učiniti sve što je moguće da se pošalju bombarderi velikog dometa da bace hranu i opremu, ništa nije bilo definitivno utvrđeno. Slanje direktne pomoći postaće cilj koji će preuzeti Konstantin Fotić po okončanju posete. Drugo, kralj se zahvalio predsedniku  što je dozvolio da se jugoslovenski piloti obučavaju u američkoj bazi u Nešvilu.

Na kraju, pokrenuta je tema regrutovanja Amerikanaca jugoslovenskog porekla kao dobrovoljaca kao što je urađeno za vreme Prvog svetskog rata, ali je predsednik ukazao da, pošto su Sjedinjene Države u ratu, svi Amerikanci moraju da služe u američkoj vojsci, ali je uverio mladog kralja da će svaki američki vojnik koji sarađuje u obuci ili manevrima sa jugoslovenskim snagama, biti jugoslovenskog porekla ako je to moguće. Razgovoru se pridružio i Vinston Čerčil koji je u to vreme bio u poseti Sjedinjenim Državama. Nakon razgovora koji se završio u dva sata posle ponoći, kralj Petar II se povukao u nekada Linkolnovu sobu, koja mu je upriličena za veče koje je proveo u Beloj kući. Sutradan je premešten u obližnji Bler Haus, održao konferenciju za novinare a potom se uputio ka Kongresu gde je održao govor pred predstavnicima Predstavničkog doma i Senata nakon što ga je predstavio potpredsednik Sjedinjenih Država Henri Volas. „Njegov mladalački izgled i smerno i jednostavno ophođenje svugde su nailazili na topao prijem. Ljudi su ga posmatrali kao simbol otpora jedinog naroda koji se, bez obzira na žrtve, bori za slobodu i na taj način doprinosi opštim ratnim naporima“, rekao je Konstantin Fotić opisujući srdačan prijem kralja Petra II.

Nakon posete Vašingtonu, kralj Petar II posetio je Detroit i Bafalo gde je proveo dosta vremena u obilasku vojnih fabrika nakon čega je usledila zvanična poseta Kanadi. Po okončanju ove kratke ali značajne posete, kralj Petar II se uputio ka Njujorku gde će provesti nedelju dana. Po njegovom dolasku 3. jula dočekan je od strane 54 predstavnika vojske, mornarice i Stejt departmenta, kao i 300 uniformisanih policajaca i 125 detektiva. U podne je ugostio gradonačelnika La Gardiju i guvernera Lemana u svom apartmanu dok je poslepodne proveo u hotelu Valdorf Astorija gde je održao konferenciju za novinare. Tom prilikom je rado odgovarao na pitanja novinara u vezi sa jugoslovenskim otporom i iskazao potrebu za slanjem dodatnog ratnog materijala kako bi se borba uspešno nastavila. Takođe je naglasio duboku zahvalnost za iskrenu dobrodošlicu i simpatije koje je Njujork pokazao jugoslovenskom narodu. Sutradan nije bilo planiranih zvaničnih poseta ili poziva, stoga je mladi kralj odlučio da dan provede u poseti Empajer stejt bildingu, a potom se peške vratio u svoj apartman prilikom čega ga niko nije prepoznao. Usledila je poseta vojnoj bazi Vest Point gde je imao priliku da ručak provede u društvu Generala Vilbija i Pukovnika Filipa Galagera. Istog dana je održan i prijem u Jugoslovenskom informacionom centru u Petoj Aveniji kojem je prisustvovalo preko 500 predstavnika Jugoslovenskih sokolskih udruženja iz Njujorka, Filadelfije, Detroita i Čikaga. Veče je proveo kao gost Fiša Armstronga, editora časopisa Foreign Affairs, dok su ostali gosti bili Vendal Vilki, republikanski kandidat za predsednika 1940. godine, Vilijam Donovan, predsednik Ureda za strateške usluge (OSS), Majron Tejlor, industrijalac i diplomata, Isaja Boumen sa Džons Hopkins Univerziteta i Harold Dods sa Prinstona. Sutradan je kralj imao priliku da u dirljivom susretu upozna srpskog naučnika Nikolu Teslu u hotelu „New Yorker“ gde je Tesla provodio poslednje dane svog života. Potom je kralj posetio Gradsku skupštinu u zvaničnom prijemu priređenom u njegovu čast na kojem mu se gradonačelnik La Gardija obratio na srpskom jeziku. Kralj Petar II bio je prijatno iznenađen i samom prilikom da upozna poznatog gradonačelnika Njujorka i nakon ručka sa njim posetio je prestižni Univerzitet Kolumbiju. Dočekao ga je Nikolas Batler koji mu je bio pratnja u obilasku Putinove laboratorije, nazvane po poznatom srpskom naučniku Mihailu Pupinu. Tom prilikom je Batler izrazio „potpunu uverenost u buduću obnovu jugoslovenske slobodne vlade“. Istog dana mladi kralj je imao priliku da otvori bejzbol utakmicu Jenkija protiv Red Soksa bacivši prvu loptu koja mu je kasnije data kao suvenir od strane Badija Rozara, legende američkog bejzbola. Naporan niz poseta, govora i poziva, kralj je okončao desetodnevnim odmorom na jezeru Plesid, odakle se 22. juna uputio ka Njujorku a sutradan je u pratnji ambasadora Fotića napustio aerodrom La Gardiju u vojnom transporteru koji se uputio ka Školi za borbene vazduhoplovne posade i zemaljsko osoblje u Nešvilu, državi Tenesi, gde se obučavalo dve stotine jugoslovenskih pilota i zemaljskog osoblja. Među njima je bilo kraljevih starih prijatelja koji su uskoro završavali višu obuku i očekivali da će za mesec dana biti spremni da lete svojim avionima nazad na Srednji istok.

Iz Nešvila se kralj vratio u Vašington, kako bi otišao u oproštajnu posetu predsedniku i podneo mu memorandum koji je sadržao glavna pitanja razmotrena sa zvaničnim predstavnicima američke vlade koja su obuhvatala: a) uspostavljanje, uz pomoć američkih službi, direktne veze između vlade u izgnanstvu i generala Mihailovića; b) utvrđivanje vrste i količine materijala kojim treba snabdeti Mihailovića; v) obuka jugoslovenskih pilota, koje treba dovesti s Bliskog istoka, za aktivno učešće u savezničkim operacijama. Sporazum o zajmu i najmu, kao oličenje ciljeva navedenih u prethodnom memorandumu, potpisan je jula 1942. godine od strane ministra spoljnih poslova jugoslovenske vlade u izgnanstvu Momčila Ninčića i američkog državnog sekretara Kordela Hala. Američki državni vrh je u potpunosti izrazio saglasnost u vezi zajedničkih interesa i u narednom periodu, barem do novembra 1943. godine, radilo se  na ostvarenju sporazumom dogovorenih ciljeva. Jugoslavija je tako postala deseta zemlja koja je potpisala ovaj sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama koji je na osnovu Zakona o zajmu i najmu iz 1941. godine omogućavao dobijanje neophodne vojne pomoće. Sporazum je odmah stupio na snagu i predvideo je započinjanje razgovara predstavnika dve vlade o utvrđivanju ekonomskih okolnosti i najefikasnijeg načina za ostvarenje zajedničkih ciljeva. Nakon potpisivanja sporazuma o zajmu i najmu, kralj Petar II uputio se ka Njujorku odakle će 29. jula napustiti Sjedinjene Američke Države i okončati svoju posetu. Predsednik Ruzvelt uputio je kralju Petru II telegram 3. avgusta 1942. godine opisujući posetu mladog kralja koju će dugo pamtiti, „poseta je takođe dala priliku Američkom narodu da oda poštu hrabrom Jugoslovenskom narodu u njihovoj plemenitoj i neprestanoj borbi za oslobođenje svoje zemlje. Bilo mi je zadovoljstvo da primetim snagu i revnost kojom ste pristupili svakodnevnom životu u Americi, istražujući i učeći kroz razgovore sa našim velikim industrijalcima kako biste dobili vojnu opremu kojom će se rat završiti našom pobedom. Drago mi je da ste primili američku odlučnost da pobedimo u ratu svim raspoloživim silama.“

Mogu se uočiti dva značajna cilja posete kralja Petra II Sjedinjenim Američkim Državama 1942. godine. Prvo, jačanje američko – jugoslovenskog savezništva potpisivanjem sporazuma o zajmu i najmu i diplomatskom nastojanjima da se utvrdi obim u kojem Sjedinjene Države mogu pružiti pomoć jugoslovenskom četničkom otporu. Drugo, jačanje podrške američkog javnog mnjenja za pružanje pomoći jugoslovenskom cilju putovanjima van Vašingtona. Fascinacija jugoslovenskim otporom paralelno se razvijala sa pobedom intervencionističkih struja u Sjedinjenim Američkim Državama nakon Perl Harbora i zvaničnog ulaska u rat. U periodu od sredine 1941. godine do decembra 1943. godine ova fascinacija bila je usmerena na četnički pokret predvođen Dragoljubom Mihailovićem i njen najbolji primer bilo je snimanje filma „Chetniks! The Figthing Guerrillas“ koji je objavljen 1943. godine i doživeo veliki uspeh u Sjedinjenim Državama. Relativno ujedinjeno javno mnjenje iza intervencionističke spoljne politike Ruzveltove administracije doprinelo je popularnosti pokreta protiv terora za oslobođenje svojih država i ideala na kojima su i same Sjedinjene Američke Države bile izgrađene. Brojna putovanja, razgovori i posete kralja Petra II van Vašingtona značajno su doprinele širenju svesti o jugoslovenskoj borbi, popularnosti mladog kralja i jačanju prijateljstva dva naroda.

Literatura:

1. Fotić, Konstantin. 1995. Rat koji smo izgubili – Memoari. Vajat. Beograd.
2. Karađorđević, Petar II. 1990. Život jednog kralja: memoari Petra II Karađorđevića. Novo delo. Beograd.
3. Robert, Valter. 2013. Tito, Mihailović i Saveznici 1941-1945. Čigoja štampa. Beograd.
4. Foreign Relations of the United States, 1942, Volume III, Europe, 1942, eds. G. Bernard Noble and E.R. Perkins (Washington: Government Printing Office, 1961)
5. Oreskovič, Džon Robert. 1983. American-Yugoslav relations, 1941-1946. Dissertations and Theses. Portland State University. Paper 3389.

O autoru:

Mihajlo Jakovljev je rođen 16.8.1995. u Smederevu. Osnovne akademske Međunarodne studije završio je 2018. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Akademske 2017/18. bio je predsednik Timske inicijative mladih, studentske organizacije na Fakultetu političkih nauka. Učesnik Četvrte letnje škole Univerziteta u Konstancu 2017. godine „Izazovi migracije i integracije u zemljama dunavskog regiona – Postoji li zajednička vizija?“. Učestvovao je u realizaciji projekta Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative pod nazivom „Američki izbori 2016“. Radio je na istraživanju „Spoljnopolitički ciljevi Srbije“ koje je sprovedeno u saradnji Misije OEBS-a u Srbiji i Fakulteta političkih nauka u okviru projekta “Fostering research based academic debates on the security related issues at the University of Belgrade”.