Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) kao značajan faktor za podsticaj srpske privrede
Generalno posmatrano, u međusobnim odnosima država nema emocija. Sopstveni interesi države rukovode je u svakom nastojanju ostvarivanja međudržavne saradnje. Ipak, odsustvo emocija u bukvalnom smislu, radi zadovoljenja sopstvenih interesa svake države, vodilo bi apsolutnoj dominaciji jačeg, sve do potpunog uništenja slabijeg. Na toj osnovi nije moguće nadati se sveopštem napretku i globalnom razvoju.
Zato i jači u međunarodnim odnosima, radi sopstvenog napretka, često moraju pružiti ruku slabijima. Jedino tako je i moguć još veći ravoj jačih. Slikovito posmatrano, u boksu ne dolazi do borbe teškaša sa lakim kategorijama, već se borci klasifikuju u različite kategorije, kako bi njihova borba bila što ravnopravnija. Jedino tako sam boks, kao plemenita veština, može opstati.
Za razliku od opisanog primera, u međunarodnim odnosima država, napredak na globalnom nivou se ne može ostvariti u međusobnoj borbi. To je put ka samouništenju. Jedini siguran put ka razvoju svih, vidljiv je u međusobnoj saradnji država. Katkad ta saradnja podrazumeva i podršku razvoju slabije razvijenih država, kako bi u doglednom periodu postale stabilan partner razvijenijim od sebe.
Države koje vode dugoročnu i mudru politiku opisanu logiku funkcionisanja međunarodnih odnosa odlično poznaju. Ako se govori o najvećima, u tom kontekstu, objektivno posmatrano, mora se uzeti u obzir strateško delovanje Sjedinjenih američkih država (SAD), kao jedne od najrazvijenijih država sveta. Njihova dugoročna politika podrške državama u razvoju i posvećenost tim ciljevima, čini je jednim od najpouzdanijih faktora globalnog razvoja.
Svoju politiku podrške razvoju drugih država, SAD ostvaruju ne samo formalno, neposrednim angažovanjem države, kao subjekta prava u međunarodnim odnosima. Taj uticaj je dosta izraženiji, a zasigurno i efikasniji kroz neformalno delovanje brojnih agencija, osnovanih u okviru američkog pravnog sistema.
Radi boljeg razumevanja agencijskog delovanja, treba imati u vidu da se u okviru federalne administrativne strukture SAD, agencije klasifikuju u različite kategorije. Tako je prva kategorizacija izvršena prema neposrednoj upravnoj nadležnosti (u okviru departmana, resora), koje su pod neposrednom kontrolom izvršne vlasti. Međutim, postoje i agencije koje deluju izvan okvira izvršne vlasti, ali su ipak pod njihovom određenom kontrolom. One su poznate kao nezavisne agencije. Svoje delovanje zasnivaju na ciljevima ustanovljenim na sopstvenim organizacionim postulatima. Međutim, kako se finansiraju iz državnih sredstava, podležu kontroli egzekutive (obavezom podnošenja izveštaja o radu, regulisanja politike finansiranja i sl). Postoje i tzv. nezavisne državne korporacije, koje se osnivaju radi pružanja usluga tradicionalno vezanih za privatan sektor.
Jedna od najprepoznatljivijih agencija u Srbiji, koja se po sistemu organizovanja u skladu sa američkom administrativnom klasifikacijom agencija, smatra nezavisniom, a koja je, objektivno posmatrano, posvećena najhumanijim ciljevima, globalnom razvoju, jeste Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID). Zbog plemenite svrhe svog postojanja i zasluga za razvoj mnogih oblasti srpske privrede, vredno je pružiti osnovne informacije o njenom delovanju.
Usvajanjem Zakona o stranoj pomoći SAD (1961), stvorena je potpora za realizovanje programa međunarodne pomoći SAD i osnivanje agencija za upravljanje tim programima. Shodno tome, predsednik Džon F. Kenedi, nastojeći da u okviru jedne agencije objedini nekoliko postojećih, posvećenih istim ciljevima, izdao je nalog za osnivanje Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID). Tako je USAID postao prva američka organizacija usmerena pružanju pomoći u inostranstvu, sve u cilju dugoročnog društveno- ekonomskog razvoja. U rečima predsednika Džona F. Kenedija, prilikom osnivanja ove agencije, može se prepoznati sva mudrost i ozbiljnost delovanja jedne od najrazvijenijih država sveta u međunarodnim odnosima. Rekao je: ,,Ne možemo izbeći naše obaveze: našu moralnu dužnost kao mudrog vođe i dobrog suseda u međuzavisnoj zajednici slobodnih nacija- naše ekonomske obaveze kao najbogatijih ljudi u svetu gde uglavnom dominira siromaštvo, kao nacije koja nije zavisna od zajmova u inostranstvu koji su pomogli da razvijemo sopstvenu ekonomiju- i naše političke obaveze, kao nejvećih protivnika neprijateljima slobode“.
Od svog osnivanja, neodstupajući od postulata na kojima je zasnovana, USAID postaje nezaobilazan faktor razvoja mnogih zemalja u razvoju. Oblast delovanja je raznolika. Najprepoznatljivije, a možda i zbog dominantog uticaja u Srbiji, jesu oblasti delovanja USAID-a, koje se tiču demokratije, ljudskih prava i upravljanja, ekonomskog rasta i razvoja, obrazovanja, ekoloških i klimatskih promena, zaštiti voda, razvoju poljoprivrede i bezbednosti hrane, međuljudske ravnopravnosti i jednakosti, globalnim zdravstvenim problemima, rešavanju konflikata. Ne treba zanemariji i posvećenost inovativnom delovanju.
Nakon društvenih promena u Srbiji, s početka XXI veka i otopljavanja bileteralnih odnosa sa SAD-om, podrška USAID-a razvoju srpske privrede i društvenom razvoju uopšte, postaje nemerljiva. Ona očigledno biva najvidljivija u oblasti vladavine prava i razvoja demokratije. U vremenu izgradnje demokratskog društva u Srbiji, podrška u ovoj oblasti bila je nasušna. U oblasti privrede, otpočelo se sa reformom prava privrednih društava i regulativom korporativnog upravljanja. Doprinos javnoj raspravi i podstrek za delovanje u tom pravcu, prepoznao se još od donošenja Zakona o privrednim društvima iz 2004. godine, a naročito nakon donošenja novog iz 2011. godine, sa docnijim njegovim izmenama, kao i Kodeksa korporativnog upravljanja (2012). Cilj ove podrške, prilikom donošenja tzv. ,,ustava privrednog prava“, bio je usklađivanje sa tržišnim principima privređivanja i normativnim okvirom prava Evropske unije. Takođe, zasluge USAID-u pripadaju i zbog doprinosa reformi izvršnog postupka u Srbiji, kojim se ubrzava prinudna naplata potraživanja poverilaca. Na posredan način, ovaj podsticaj doprineo je i umanjenju povreda ljudskih prava poverilaca koji u dugom vremenskom periodu nisu bili u mogućnosti da ostvare svoja potraživanja, zbog nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka. USAID je značajnu pažnju posvetio i stvaranju opštih temelja za privredni razvoj Srbije, kroz suzbijanje sive ekonomije, ustanovljavanje normativnog okvira javno- privatnog partnerstva, regulative o zalozi, javnim nabavkama, formiranju tržišta kapitala, jačanju i osavremenjavanju inspekcijske kontrole i delovanja javne uprave. Posebna podrška na opštem nivou Srbiji se pruža i kroz stvaranje boljih uslova za razvoj strategije privrednog razvoja, vršenje makroekonomske i fiskalne analize, kontroli državne pomoći, kao i razvoju radnog prava. Sve navedeno, vršeno je u skladu sa osnovnim tekovinama evropskog prava, kojima je Srbija dugoročno opredeljena.
Iako je najvidljiviji uticaj ostvaren u izgradnji demokratskog društva, vladavini prava i ustanovljavanju tržišnih principa privređivanja, reči o doprinosu USAID-a razvoju srpske privrede ne smeju na tome biti okončane. Zbog obimnosti njihovih ostvarenja, a ograničenosti redova u ovom članku, dovoljno je na opštem planu ukazati na pruženu podršku u oblasti razvoja preduzetništva, poljoprivredne infrastrukture, kulture, obrazovanja, razvoja prava uopšte, počev od doprinosa nezavisnosti sudstva do stvaranja boljih uslova za efikasnije sudijski svakodnevni rad. Delovanjem USAID-a, stvaraju se uslovi za jednostavniji život običnog čoveka kroz ustanovljavanje sistema elektronske uprave. Omogućava se jednostavnija procedura izgradnje Srbije, kroz stvaranje jednostavnije procedure u građevinskoj administraciji. Motivišu se mala i srednja preduzeća brojnim programima bespovratnog finansiranja, da stvore bolji privredni ambijent. Ne sme se zaobići ni zainteresovanost USAID-a za razvoj stečajnog prava, naročito u delu u kome se ono afirmiše kao novi početak, a ne samo kraj privrednih subjekata.
Sve navedeno vredno je glasnog pomena i isticanja u srpskom narodu. Na taj način moguće je jedino zaobići stereotipe stečene u skorijoj istoriji kod većine ljudi, da pomoć od velikih nije moguća. Realna slika, kroz delovanje USAID-a, govori drugačije. Uticajem ove agencije, veliki postaju saveznici Srbiji u uspostavljanju temeljnih vrednosti, zasnovanih na demokratskim principima (u opštem društvenom kontekstu) i tržišnim uslovima privređivanja (ekonomski posmatrano). Na taj način Srbija se podstiče da postane ravnopravan partner u privrednoj saradnji sa najrazvijenijim zemljama sveta. Kao takva, ona će biti i interesantnija destinacija mnogim stranim investicionim ulagačima, a naročito najmoćnijim, koji upravo dolaze iz SAD-a.
O autoru:
Marko Radović je rođen u Nišu 21. juna 1985. godine. Osnovne studije završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Za uspeh tokom studija i izuzetnu posvećenost opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, nagrađen je diplomom ,,Istaknuti student“ od strane Univerziteta u Prištini. Master studije na poslovnopravnom modulu završio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, nakon uspešne odbrane master rada na temu ,,Pravni tretman kamate u stečajnom postupku“. Zvanje doktora pravne nauke stekao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, s odlikom odbranivši doktorsku disertaciju na temu ,,Probijanje pravne ličnosti u stečajnom postupku“, u oktobru 2017. godine. Zaposlen je u Privrednom apelacionom sudu, na radnom mestu sudijskog savetnika, sa osmogodišnjim iskustvom u privrednom pravosuđu.
