Američki predsednik Džozef Bajden, na Konvenciji federacije američkih sindikata u Filadelfiji, branio je rad njegove administracije u oblasti ekonomije i to u trenutku dok na Vol stritu raste strah od recesije, a predsednik pokušava da produbi svoje odnose sa sindikatima i poboljša popularnost među demokratama.
,,Vol strit nije izgradio ovu zemlju, srednja klasa je izgradila ovu zemlju, a sindikati su izgradili srednju klasu”, istakao je Bajden, dodajući da ako bi investicioni bankari stupili u štrajk, ne bi se mnogo toga promenilo u američkoj ekonomiji, prenosi Glas Amerike.
ECONOMY: President Biden: "Wall Street didn't build this country, the middle class built this country and unions built the middle class." pic.twitter.com/hg1LbqLhZi
— Forbes (@Forbes) June 14, 2022
Bajden je govorio pred oko 2.000 članova sindikata, lidera i državnih i lokalnih zvaničnika na Konvenciji Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija (AFL-CIO) koja se održava na svake četiri godine, i na kojoj lideri sindikata dogovaraju strategiju za buduće aktivnosti. Federacija sadrži 57 sindikata, odnosno ima članstvo od 12,5 miliona radnika.
Američki predsednik iskoristio je priliku da podseti Amerikance na redove za hranu i radna mesta zatvorena za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa, što je bilo podstaknuto i pandemijom koronavirusa, navodeći ujedno da je sada stopa nezaposlenosti na rekordno niskom nivou.
Bajden je nastavio da podržava radničko udruživanje, dok je Bela kuća navela da računa da će sindikati pomoći demokratama da odnesu pobedu na novembarskim izborima za Kongres. Predsednik je takođe pozvao članove sindikata da podrže Džona Fetermana, kandidata za senatora iz Pensilvanije, i Stejsi Ejbrams koja se takmiči za guvernerku Džordžije.
Treba istaći i da su sindikati imali veliku ulogu u Bajdenovoj pobedu u ključnim državama na predsedničkim izborima 2020. godine. Za Bajdena je glasalo 57% porodica u kojima je neko član sindikata, u odnosu na 40% koliko je glasalo za Trampa.
Ujedno, dok se suočava sa padom popularnosti, a bliže se izbori na pola mandata, Bajden je zatražio od naftnih kompanija da objasne zašto ne isporučuju više goriva na tržište, navodeći da smanjuju proizvodnju kako bi povećali profit.
,,U ratno doba, marže rafinerija daleko iznad normalnih, čije troškove direktno snose američke porodice, nisu prihvatljive”, napisao je Bajden u pismu upućenom direktorima naftnih kompanija neposredno pre održane Konvencije, i dodao da smanjenje prerade dovodi do bržeg rasta cena goriva od povećanja cena nafte, prenosi Reuters.
Veliki problem sa kojom se suočava Bajdenova administracija jeste inflacija. Bajden za rast cena krivi rat u Ukrajini, kao i republikance u Kongresu koji se protive njegovoj politici.
U pokušaju da zaustave rast inflacije, Federalne rezerve podigle su kratkoročnu referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta, što je najveće povećanje kamata za američku Centralnu banku još od 1994. godine, ujedno prognozirajući usporenu ekonomiju i rast nezaposlenosti narednih meseci.
