Američki predsednik Džozef Bajden održao je govor o stanju nacije. ,,Prošle godine pandemija koronavirusa nas je držala razdvojenim. Ove godine, ponovo smo zajedno”, započeo je Bajden svoj govor u američkom Kongresu.
,,Susrećemo se večeras kao demokrate, republikanci i oni koji su nezavisni. Ali, ono što je najvažnije – kao Amerikanci. Uz obavezu jednih prema drugima, prema Americi, američkim građanima i Ustavu. I nepokolebljivom odlukom da će sloboda uvek pobeđivati nad tiranijom”, poručio je Bajden, nakon čega se osvrnuo na situaciju u Ukrajini.
,,Pre šest dana, ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da uzdrma temelje slobodnog sveta. Misleći da bi mogao da ga natera da mu se potčini. Ali, žestoko se preračunao. Mislio je da može da upadne u Ukrajinu i da će se svet okrenuti na drugu stranu. Umesto toga, dočekao ga je zid snage koji nije očekivao, niti zamišljao. Susreo se sa ukrajinskim narodom’’, istakao je Bajden, pozdravivši ujedno i ukrajinsku ambasadorku pri Sjedinjenim Državama koja je pratila govor. ,,Naustrašivost, hrabrost, odlučnost naroda Ukrajine inspiriše svet’’, dodao je američki predsednik.
Nakon toga, Bajden je istakao značaj NATO-a i američke diplomatije, osvrnuvši se i na sankcije koje su uvedene Rusiji – ,,zajedno sa našim saveznicima sprovodimo snažne ekonomske sankcije. Odsecamo najveće ruske banke iz međunarodnog finansijskog sistema. Najavljujem da ćemo se pridružiti našim saveznicima u zatvaranju američkog vazdušnog prostora za sve ruske letove, dodatno izolujući Rusiju i dodatno pritiskajući njihovu ekonomiju.’’
,,Želim da budem jasan – naše snage nisu angažovane i neće se upuštati u sukob sa ruskim snagama u Ukrajini. Umesto toga, američke trupe raspoređene su u Evropi, ne da bi se borile u Ukrajini, već da brane naše NATO saveznike u slučaju da Putin odluči da nastavi da se kreće na zapad’’ rekao je Bajden ukazujući i da je Amerika zajedno sa aveznicima Ukrajini uputila više od jedne milijarde dolara vojne, ekonomske i humanitarne pomoći.
Ipak, Bajden je i prilikom ovog govora napravio gaf. Govoreći o sudbini Kijeva, američki predsednik je naveo da ,,Putin može opkoliti Kijev tenkovima, ali nikada neće pokoriti dušu i srce iranskog naroda.’’
Dalji govor bio je u duhu domaćih tema – ,,sastajemo se večeras u Americi koja je preživela dve najteže godine sa kojima se ova nacija ikad suočila’’. Pohvalno je govorio o usvajanju Zakona o infrastrukturi, zahvalivši se demokratama i republikancima na podršci. Zatim se osvrnuo na problem inflacije. „Jedan od načina borbe protiv inflacije je smanjenje plata – što će građane učiniti siromašnijim. Mislim da imam bolju ideju. Niži troškovi, a ne vaše plate. To znači da pravite više automobila i poluprovodnika u Americi. Više infrastrukturnih projekata i inovacija. Da se više dobara kreće brže i jeftinije. Otvaranje više radnih mesta na kojima se može dobro zaraditi. Umesto oslanjanja na strane lance snabdevanja – hajde da to bude u Americi”, rekao je američki predsednik.
Govorio je i o neophodnosti poboljšanja poreskog sistema, osvrnuo se na to da je njegova administracija uspela da omogući stotine miliona besplatnih testova za koronavirus, ali je ukazao i na to da, kada je reč o policiji, zajednice koje žive u Sjedinjenim Državama ne bi trebalo da biraju između bezbednosti i jednakosti pred pravdom.
