Američki predsednik Džozef Bajden prisustvovao je vanrednim samitima NATO, Evropske unije i Grupe 7 najrazvijenijih privreda sveta (G7), dok se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski putem video linka obratio NATO članicama. U saopštenjima izdatim nakon sva tri samita jedinstveno je osuđena ruska agresija.
U saopštenju Evropskog saveta navodi se da je EU održala ,,razmenu mišljenja’’ sa predsednikom Sjedinjenih Država o ,,transatlantskoj saradnji u kontekstu ruske vojne agresije na Ukrajinu’’. Pomenuti dokument ističe evropsku ,,zgroženost zbog razornih napada na ukrajinsko stanovništvo i civilnu infrastrukturu, uključujući bolnice i škole’’, zahtevajući ujedno od Rusije da odmah prekine svoju vojnu operaciju i ,,bezuslovno povuče sve snage i vojnu opremu sa teritorije cele Ukrajine’’. Takođe, naglašava se i da će Evropska unija nastaviti da pruža koordinisanu političku, finansijsku, materijalnu i humanitarnu podršku Ukrajini.
S druge strane, članovi G7 upozorili su Rusiju da ne koristi biološko, hemijsko ili nuklearno oružje. Lideri su zatražili i da države koje proizvode naftu ili gas pokažu odgovornost i povećaju zalihe na međunarodnom tržištu, dodajući da Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) u tome igra važnu ulogu.
Što se NATO samita tiče, Alijansa će stacionirati četiri nove borbene jedinice u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji i ,,nastaviti da snabdeva Ukrajinu oružjem’’. Međutim, apel ukrajinskog predsednika da se Ukrajini ustupi 1% aviona i 1% tenkova nije naišao na odobrenje Alijanse. Takođe, NATO je pozvao Kinu da ne podržava Rusiju i da se ,,opredeli za mir“.
Nakon samita, Bajden je izjavio da će SAD odgovoriti ukoliko Vladimir Putin upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, ali i da će priroda odgovora zavisiti od situacije. Takođe, Bajden je iskoristio priliku da istakne jedinstvo koje su pokazale NATO članice u kontekstu vojne pomoći Ukrajini, uvođenja sankcija Rusiji i Putinu zbog invazije, kao i oko jačanja istočnih NATO granica.
Predsednik Bajden istakao je i nove američke sankcije Rusiji, uvedene protiv 48 ruskih državnih odbrambenih kompanija, 328 poslanika ruske Dume – čijih je 12 članova već pod američkim sankcijama – direktora Sberbanke i više pripadnika ruske elite. Poručio je i da će Amerika primiti do 100.000 Ukrajinaca koji beže od rata.
Među liderima Evropske unije bilo je nesuglasica oko uvođenja embarga Rusiji u oblasti energetike. Letonski premijer Artur Karins stava je da su ,,energetske sankcije jedini način da se zaustavi protok novca u Putinovu ratnu kasu“. Ipak, nakon intenzivnih sastanaka, navodi se da su EU i Sjedinjene Države postigle dogovor o kupovini američkog tečnog prirodnog gasa kojim bi se smanjila evropska energetska zavisnost od Rusije.
