Američka ekonomija rasla je brže nego što se očekivalo u poslednjem kvartalu 2022, ali to verovatno daje preuveličanu dobru sliku najveće svetske privrede, jer je mera domaće potražnje zabeležila najsporiji rast u poslednje dve i po godine, što je odraz većih troškova pozajmljivanja, prenosi Glas Amerike.
U izveštaju Sekretarijata za ekonomiju o porastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) navodi se da je polovina ubrzanog rasta podstaknuta naglim povećanjem zaliha kompanija, od kojih su neke verovatno neželjene.
Dok je potrošnja zadražala solidan tempo rasta, najveći deo povećanja potrošnje dogodio se početkom poslednjeg kvartala. Maloprodaja je značajno oslabila u novembru i decembru. Ovo bi mogao da bude poslednji kvartal čvrstog rasta pre nego što se u potpunosti osete zakasneli efekti najbržeg ciklusa zatezanja monetarne politike Federalnih rezervi (Centralne banke SAD) od osamdesetih godina prošlog veka.
Većina ekonomista očekujte recesiju do druge polovine godine, iako blažu u poređenju sa prethodnim padovima, zbog izvanredno snažnog tržišta rada, navodi se dalje u tekstu.
Bruto domaći proizvod povećan je 2,9% po godišnjoj stopi u poslednjem kvartalu, dok je u trećem kvartalu ekonomija rasla 3,2%.
Snažan rast u drugoj polovini je izbrisao 1,1% poremećaja u prvih šest meseci. U 2022. godini, ekonomija je rasla 2,1%, u odnosu na 5,9% prijavljenih 2021. Federalne rezerve prošle godine podigle je svoju osnovnu stopu stopu za 425 bazičnih poena, sa skoro nule na 4,25-4,50%, najviše od kraja 2007. godine.
Potrošnja, koja predstavlja više od dve trećine ekonomske aktivnosti u SAD, pomogla je rastu, uglavnom odražavajući porast potrošnje robe na početku kvartala, uglavnom na motorna vozilia. Potrošači takođe troše na usluge kao što su zdravstvo, stanovanje, komunalije i na ličnu negu.
Prihod na raspolaganju domaćinstava posle obračuna inflacije je povećan na 3,3%, pošto je porastao za jedan procenat u trećem kvartalu. Stopa štednje porasla je sa 2,7% na 2,9%.
Ali potražnja za dugotrajnim proizvodima, koji su uglavnom kupljeni na kredit, opala je, a neka domaćinstva, posebno sa nižim prihodima, potrošila su svoju ušteđevinu.
Kao rezultat toga, zalihe su porasle na 129,9 milijardi dolara, u poređenju sa 38,7 milijardi dolara u prethodnom kvartalu. Zalihe su povećale rast BDP-a za 1,46%. Smanjivanje zaliha, vladina trošenja i trgovina, povećale su domaću potražnju za samo 0,2%, što je sporije u odnosu na treći kvartal.
Američke akcije su se povećale. Dolar je bio stabilan u odnosu na više stranih valuta, a cene američkih deonica su pale.
