Eleonora Ruzvelt i Jugoslovenke
It isn’t enough to talk about peace.
One must believe in it.
And it isn’t enough to believe in it.
One must work at it.
Eleanor Roosevelt
Protekli vek je označio prekretnicu kada se radi o ženskom pitanju. Iako su vek ranije sifražetkinje hrabro izašle na istorijsku pozornicu tek je nakon Prvog svetskog rata došlo do prvih većih zakonskih pomaka u ostvarivanju prava glasa za žene. Pa ipak, i sa današnje tačke gledišta, davanje prava glasa ženama se ne može drugačije posmatrati od borbe za građanska prava koja će se rasplamsati posle Drugog svetskog rata u SAD. Ako postoji jedno ime koje povezuje ovu veliku borbu u međuratnom i posleratnom peridu, onda je to ime Eleonore Ruzvelt.
Eleonora Ruzvelt je rođena u Njujorku 1884. u istaknutoj američkoj porodici. Otišla je na studije u London 1899. godine i vratila se tri godine kasnije kako bi postala deo elitnih društvenih krugova ali se ona vrlo brzo okrenula radu sa marginalizovanim grupama, pre svega deci migranata i radnika. Godine 1905., nakon dugog udvaranja, udala se za Frenklina Delana Ruzvelta koji će postati predsednik SAD 1933. godine. Zajedno sa muževljevim političkim angažmanom tekao je i njen isto tako značajan društveni i politički rad. Kada je nakon Prvog svetskog rata ženama bilo dozvoljeno da glasaju Eleonora Ruzvelt je postala jedna od vodećih figura novoosnovane organizacije League of Women Voters koja je promovisala značaj učešća žena u politici. Liga, osnovana 1920. godine imajući Eleonoru za podpredsednicu uspela je da lobira u američkom Kongresu za socijalne reforme ali i da neprestano učvršćuje politički položaj žene u društvu.
Predratne jugoslovenske levičarke i Elonora Ruzvelt
Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka bila je aktivna članica još nekoliko udruženja pa je tako beogradska štampa 1938. godine izvestila da je Ruzveltova govoreći na jednom mirovnom skupu u Vašingtonu koji je održan s proleća iste godine istakla da su demokratija i mir najtešnje povezani. Eleonora Ruzvelt je neumorno putovala po SAD kako bi držala predavanja, promovisala mir i demokratiju, a pre svega borbu za prava radnika i radnica. Već naredne 1939. godine jugoslovenske levičarke koje su vodile časopis Žena danas u rubrici ”Događaji i žene” su izvestile da je gospođa Ruzvelt povela jednu veliku kampanju za borbu da žena koja radi u kući dobija platu. Da pokrene tu kampanju, kako izveštava Žena danas, podstaklo ju je pismo jedne domaćice koja nije mogla da dođe na njeno predavanje zbog poslova koje je morala da obavlja u svojoj kući. Godine 1935. počela je da piše svoju čuvenu kolumnu My Day u kojoj se obraćala američkoj javnosti povodom aktuelnih pitanja. Bila je prva Prva dama koja je to činila. Kolumnu je pisala šest dana nedeljno sve do smrti 1962. godine.
Jednom započetu saradnju sa gospođom Ruzvelt, kako je uvek nazivaju u svom časopisu, urednice Žene danas su nastavile u u ratnim i posleratnim brojevima kada je časopis postao Centralno glasilo AFŽ Jugoslavije. Pa je tako gospođa Ruzvelt poslala čestitke i pozdrave povodom osnivanja AFŽ 1943. Godine a urednice su na te pozdrave i uzvratile kada su joj poslale i dva primerka svog časopisa a na čemu im se ona zahvalila rečima : ”…moje molitve upućene su zajedno sa vašima za brži kraj rata. Vaša veoma iskrena Eleonora Ruzvelt.”
Rad u UN
Nakon smrti svoga supruga 1945. njen politički angažman nije prestao, naprotiv, u poslertanom svetu njen uticaj je ojačao i Ruzveltova je pozvana je od strane novog predsednika SAD Harija Trumana, da zbog svog ugleda, predstavlja SAD u novoformiranoj Organizaciji ujedinjenih nacija. Šodno idealima kojima je čitav život težila u OUN je bila predsednica Odbora za prava čoveka i aktivno je učestvovala je i u pisanju Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Saradnja sa AFŽ
Ođeci saradnje koji su započeti dve decenije ranije sada u novim hladnoratovskim okolnostima dosegnule politički vrhunac zahvaljujući dobro postavljenim temeljima ženske solidarnosti iz prethodnih vremena. Vrhunac saradnje AFŽ sa Eleonorm Ruzvelt desiće se u, za Jugoslaviju vrlo značajnu, 1953. godinu. Jedina dama iz Zapadnog sveta koja je nesumljivo uživala podršku jugoslovenskih levičarki bila je i dalje Eleonora Ruzvelt. Tako su članice AFŽ preko svog glasila podsetile čitateljke na i te kako dobru i plodnu saradnju koju su imale sa gospođom Ruzvelt u prethodnom periodu a sve u cilju njene najavljene posete Jugoslaviji. Urednice Žene danas u broju 109 iz jula 1953. donele njenu biografiju ali i podvukle značaj koji je imala Eleonora Ruzvelt prilikom dodele pomoći Jugoslaviji u hrani 1950. godine.
U sklopu njene posete jugoslovenski izdavač Minerva iz Subotice izdaće i njenu knjigu This I Remmember prevedenu na srpsko-hrvatski pod naslovom Moj muž Frenklin Ruzvelt. Iako je sam izdavač u prevodu odustao od prvobitne zamisli autorke da ovom knjigom prikaže drugu stranu ličnosti svoga supruga osim političke, autorka nam već na drugoj strani knjige govori da su joj stizala brojna pisma u kojima joj se zamera da se meša upravo u političke poslove svoga supruga : ” …smatralo se često da imam preveliki politički uticaj na svoga muža. Dobijala sam stalno mnogobrojna pisma od onih koji su mislila da sam ja odgovorna za njegove akcije, pa čak i za neka naimenovanja koja je činio. S vremena na vreme, događalo se da na listi predloženih za neku službu, individulanu ili grupnu, nije uopšte bilo nijednog ženskog imena. Događalo se da ponekad odem svome mužu i kažem mu da mi je već dosadilo opominjati ga da podseti članove svog kabineta i svoje savetnike da postoje i žene, da su i one faktor u životu nacije i da politički sve više znače. On bi se uvek nasmejao i rekao da svakako misli da se na listi nalazi i ime jedne žene. Zbog toga su ponekad tražili moje sugestije i tada sam im predlagala dva do tri imena. Neki put su uzimana u obzir, a ponekad nisu”. Između ostalo, zahvaljujući njenoj intervenciji imenovana je 1933. godine Francis Perkins na mesto Državne sekretarke za pitanje rada i ostaće na tom mestu sve do 1945. godine.
U narednom 110. broju Žene danas uredništvo je ukazalo posebnu čast gospođa Ruzvelt stavivši sliku sa susreta sa njom na naslovnicu avgustovskog broja. U izvešaju o susretu sa članicama AFŽ sa gospođom Ruzvelt novinarka ističe da je Ruzveltova negativno ocenila izbor Republikanaca u Kongres smatrajući da će to dovesti do stagnacije socijalnog zakonodavstva ali i da je put kojim se američko društvo kreće nemoguće vratiti unazad upravo zbog jake demokratske tradicije koju SAD imaju. Na pitanje o narastućoj fobiju od komunizma, što je posebno interesovalo jugoslovenske levičarke a koja je bila oličena u senatoru Džonu Makartniju, Ruzveltova je kratko prokomentarisala da ljudi u SAD ne znaju šta je komunizam i da će ”demagog” Makartni vrlo brzo izgubiti uticaj. Najvažnija poruka koja je poslata jugoslovenskoj javnosti sa ovog sastanka jeste da jedina stvarna nada za mir u svetu leži u OUN i njegovim specijalizovanim agencijama.
Eleonora Ruzvelt će se povući iz OUN upravo te 1953. godine kada Dvajt Ajzenhauer bude bio izabran za predsednika SAD. Tada će aktivnije ustati i protiv senatora Džona Makartnija a čiji uticaj je tada bio u usponu ali i podržati borbu za građanska prava koja se tek počela rasplamsavati. Sa izborom Džona Kendija za predsednika SAD ponovo će prihvatiti da bude deo UN-a. Međutim, njeno zdravlje je već bilo ozbiljno narušeno i ona je preminula u Njujorku 7. novembra 1962.
Danas kada se pogleda biografija Eleonore Ruzvelt vidi se pre svega jedna borba za miran i pravedan svet. Utisak koji je ona na Jugoslovenske ostavila ostao je isti kako u međuratnom tako i u posleratnom periodu. Ona jeste za članice AFŽ ostala gospođa Eleonora Ruzvelt ali jeste i u pravom partizanskom smislu bila borkinja za ljudska prava, borkinja za građanska prava, aktivna humanitarna radnica i istaknuta članica Demokratske stranke ali pre svega jedna od žena koje su obeležile američki XX vek.
O autoru:
Aleksandra Đorđević je rođena 5. oktobra 1987. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu kao i interdisciplinarne master studije Kulture u dijalogu na Filološkom fakultetu. U polje njenog interesovanja spadaju istorija feminističkog pokreta, studije hispanistike, luzofone studije, kultura sećanja i tranziciona pravda. Črvsto veruje u građanske i demokratske vrednosti i uvek razmišlja u rodno senzitivnom jeziku. Radi na pozicije projektne asistentkinje na projetku RECOM koji ima za cilj osnivanje komisije za istinu i pomirenje na području bivše SFRJ.
