Kakva je budućnost socijalizma u SAD?
Iako je već postalo jasno da predstvanik „levog krila“ Demokratske partije Berni Sanders (Bernie Sanders) veoma teško može da sustigne glavnog protiv kandidata, centristički orijentisanog Džozefa Bajdena (Joseph Biden), činjenica je da je Sanders u proteklim mesecima ostavio raspolućenu Demokratsku partiju, kao i da je otvorio mnoga pitanja koja će nadmašiti aktuelnu predsedničku trku. Među grupom otvorenih pitanja najviše se ističu ekonomska i pitanje tumačenja termina „socijalizam“ u javnom diskursu. Najpre ćemo se pozabaviti ekonomskim pitanjima.
Pitanje redistribucije dobija sve više na značaju u javnom diskursu SAD, a Sanders je otvorio i pitanja poput povećanja stope poreza za najbogatije, veće regulacije banakrskog poslovanja, razbijanje velikih korporacija i sl. Uspeo je da probudi svest kod ljudi da ekonomija može drugačije da se organizuje i tako obezbedio podršku svom ekonomskom programu koji može predstavljati pravi izazov establišmentu. Čini se da Sandersove tvrdnje jačaju sa širenjem epidemije virusa korona u SAD.
Naime, prema podacima Džon Hopkins Univerziteta (John Hopkins University), SAD sada predstavljaju zemlju sa blizu 86.000 zaraženih virusom Korona (27.3.2020. godine), što je pozicionira ispred Kine, sa tendencijom da se broj zaraženih narednih dana rapidno povećava. Takođe, pesimistična studija Vašingtonskog Univerziteta (University of Washington) projektuje da će u naredna četiri meseca između 38.000–162.000 ljudi umreti usled posledice epidemije virusa, te da će bolnički kapaciteti dostići svoj maksimum već krajem prve polovine aprila. Širenje socijalističkih uverenja će se ubrzano širiti ukoliko broj zaraženih nastavi rapidno da raste, te ako i ekonomske posledice premaše one u Kini, odakle je virus i potekao. Kako navodi magazin The Hill, to bi vratilo kredibilitet njihovoj zavodljivoj, a opet neutemeljenoj sugestiji da centralni planeri imaju najbolja sredstva za zaštitu ljudi od njih samih. Ipak, slaba dinamika testiranja na virus Korona i podatak da je samo prošle nedelje oko 3,3 miliona Amerikanaca privremeno ostalo bez posla usled vladine naredbe da građani ostanu kod kuće zbog mogućnosti širenja virusa mogu samo dodatno ojačati socijalistička uverenja u SAD. Tome može doprineti i činjenica da je vladina kancelarija za hranu i lekove (Food and Drug Administration), ograničila mogućnost doniranja krvi od strane homo i biseksualaca, što je nesvakidašnja diskriminatorna mera prema građanima čiji procenat prema Galupovom istraživanju iznosi 4,5% ukupnog broja stanovništva, odnosno oko 15 miliona stanovnika.
Među grupama koje se najviše prepoznaju u idejama socijalizma u SAD nalaze se mladi (16-29 godina). Naime, katalizator popularnosti socijalističkih ideja u novijoj istoriji SAD jesu posledice velike ekonomske krize iz 2008. godine. Javni nastupi predstavanika krajnje levice, koji su tih dana bili česti gosti masovnih medija, podstaklo je kod većine milenijalaca i pripadnika generacije Y veliku blagonaklonost prema tim idejama, a gubljenje poslova i produbljivanje socijalne nestabilnosti samo ju je dodatno osnažilo. Iako je stav tadašnjeg establišmenta bio da će ova „sistemska anomalija“ biti brzo prevaziđena, te da će društvene tendencije prema levici biti samo stvar trenutka, ipak sadašnja situacija sa epidmijom virusa korona pojačava alibi predstavnika levice da je trenutni sistem faličan i da mu treba promena. Kako oni predstavljaju glasačku bazu, koja je demokratskim socijalistima, prvenstveno Sandersu, omogućila početni uzlet u borbi za demokratsku predsedničku nominaciju, a budući da politički stavovi koji su formirani u mladosti obično traju ceo život, ovaj glasački blok može imati značajan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja „koje tek dolazi“.
Iako trenutna situacija dosta liči na onu iz 2008. godine, postoji jedna fundamentalna razlika između recesije koja je nastala tada i ove koja će nastati u 2020. godini. Ono što je razlika u odnosu na veliku ekonomsku krizu 2008. godine jeste što je ona prouzrukovana krahom na strani ponude hipotekarnih kredita. Usled bankrota jedne od najvećih finansijskih institucija u to vreme (Lehman Brothers) i povezanosti globalnog bankarskog sistema i skoka u sistemskom riziku, banke su naglo povećale kamatne stope i time onemogućile pristup kreditima mnogim privrednim subjektima. Ovoga puta, kriza nastaje na strani tražnje, tj. u realnom delu privrede. U najboljem slučaju, turbulencije na finansijskom tržištu će se smiriti u srednjem roku, a privredni subjekti će se eventualno oporaviti. U najgorem slučaju, produžena pandemija će nastaviti da vrši pritisak na globalni proizvodni lanac, te će se finansijske tegobe preduzeća završiti sve većim brojem otpuštanja, što će povećati nezaposlenost i ubaciti nas u dublju recesiju.
Vlada SAD, veoma svesna ovog scenarija, preduzela je potrebne korake za usvajanje dvostranačkog dogovora o ekonomskoj pomoći. Predloženi paket ekonomske pomoći od četiri milijarde dolara predviđen za građane, preduzeća i savezne države pogođene epidemijom, imaće za cilj održavanje kratkoročne socijalne stabilnosti u narednom periodu. Ipak, kako ove mere mogu rezultirati u znatnom smanjenju ponude na tržištu, jer su mnogi poslovni objekti morali biti privremeno zatvoreni, mnogi članovi Trampove administracije, poput ministra finansija Stivena Mnučina (Steven Mnuchin), upozoravaju da SAD rizikuju nezaposlenost od preko 20% ukoliko državni organi ne podrže američku ekonomiju dok su restriktivne mere na snazi, što može predstavljati samo dodatni argument u korist socijalista. Ipak, privatne kompanije, koje su glavna meta socijalističkih krugova u SAD, obavile su veliku ulogu u ublažavanju negativnih posledica mera izolacije. Kompanije za dostavu hrane ovih dana imaju potrebu za dodatnim radnom snagom, s obzirom na naredbu o izolaciji, a korporacije poput Amazona (Sanders se zalagao za njegovo razbijanje) nedeljno zapošljavaju po hiljadu novih radnika kako bi zadovoljili potražnju ljudi koji iz zdravstvenih razloga sada izbegavaju prodavnice i tržne centre.
Sadašnja administracija je mnogo spremnije dočekala kriznu situaciju nego Bušova 2008. godine, imajući u vidu da pored mera kratkoročne pomoći, uz saradnju sa privatnim sektorom ublažava stopu nezaposlenosti. Tako se ispostavlja da je glavni problem socijalista činjenica da je privatni poslovni sektor, koji se u nastaloj krizi pokazao kao izuzetno društveno odgovoran, imao inicijativu u odnosu na državni.
Pojam socijalizma u javnom diskursu SAD ima vrlo nejasno značenje, s obizom na to da ga svako tumači iz svog ugla. Usled sklonosti establišmenta i javnog mnjenja da svaki predlog koji aludira na veći uticaj izršne vlasti o nekom pitanju okarakterišu kao socijalstičtku težnju, uz već tradicionalni otklon starije populacije koje „socijalizam“ asocira na Sovjetski Savez, ovaj pojam je i dalje prilično nerazjašnjen u američkom društvu.
Prema pisanju Gallup-a, socijalizam je poslednjih godina ponovo ušao u javni diskurs, delom zbog kandidature Bernija Sandersa za predsedničkog kandidata demokrata 2016. godine, kao i zbog iznenadne pobede Aleksandre Okazio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez) člana Organizacija demokratskih socijalista Amerike, na unutar stranačkim izborima Demokratske stranke u 14. Kongresnom okrugu Njujorka.
Sanders u svojim nastupima, ističe da za njega demokratski socijalizam predstavlja povećano učešće izvršne vlasti u cilju zaštite interesa radničkih porodica, međutim on to ne tumači kao vladinu kontrolu nad industrijom i ukidanjem privatne svojine (kako to tumače njegovi protivnici), već na povećanje stope oporezivanja. Ali kako kandidati za vreme prajmarsa često promovišu politike koje će privući birače birače, u tom je teže otkriti koji oblik demokratskog socijalizma Sanders propagira.
U izbornoj kampanji, vrlo je važno razumeti šta ljudi žele, a javnost razmišlja o nekoliko različitih stvari kada čuje termin „socijalizam“ – od perspektive da socijalizam znači kontrolu nad dohotkom i bogatstvom, do opštije koncepcije jednakih mogućnosti ili jednakog statusa građana, što je blisko liberalnom shvatanju. Prema Galupovom istraživanju, 23% anketiranih pod socijalizmom smatra jednakost u vidu šansi za zaposlenje, prava i jednake raspodele, 17% smatra da socijalizam predstavlja kontrolu izvršne vlasti nad ekonomijom i finansijama, 10% veće učešće vlade uopšte, 6% komunizam, a 6% veći društveni angažman.
Isto istraživanje govori i o viđenju socijalizma iz ugla demokrata i republikanaca. Više od polovine, tačnije 53% anketiranih demokrata socijalizam smatra kao nešto pozitivno, dok je kod republikanaca reč o svega 16%. Podaci o favorizovanju socijalizma kod demokrata, govore u prilog sadašnjoj podeli među demokratama na pristalice i oponente establišmenta. Sa druge strane, republikanci češće gledaju na socijalizam kao na vlasništvo vlade nad proizvodnim sredstvima i često opisuju socijalizam na pogrdan način, dok demokrate socijalizam doživljavaju kao pružanje usluga od strane Vlade.
Kao bazna podrška ideje socijalizma, mladi dosta pozitivnije gledaju na socijalizam u odnosu na stariju populaciju. Prema istraživanju koje je sproveo Reason-rupe, podaci govore da mladi zapravo nisu upoznati sa pravim značenjem termina socijalizam, ali da sam termin izuzetno simpatišu. Podaci govore da nisu upoznati sa tim da socijalizam podrazumeva državno vlasništvo preduzeća, da država poseduje banke, automobilske kompanije, Uber, Apple, Facebook, Amazon, itd. Sa druge strane u istoj anketi, 64% mladih bi se pre odlučilo za ekonomiju zasnovanu na slobodnom tržištu u odnosu na 32% mladih koji bi se opredelili za ekonomiju državnog intervencionizma. Takođe, 52% ispitanika pokazuje naklonost ka kapitalizmu, u odnosu na 42% koji favorizuju socijalizam. Razlog ovkavih rezultata jeste što je granica termina kapitalizam i socijalizam prilično nejasna, te da upotreba ovih izraza podrazumeva znanje koje milenijalci još nisu stekli.
Milenijalci nisu odrastali tokom Hladnog rata, u periodu u kom je nacionalni neprijatelj bio socijalistički totalitarni režim Sovjetskog Saveza. Danas, pojmovi „socijalizam“ i „kapitalizam“ poprimaju različito značenje u odnosu na tadašnje. Danas, socijalizam može da podrazumeva zaštitu ranjivih slojeva društva od negativnih posledica kapitalizma, a postoje i kapitalističke države koje favorizuju državno učešće u odnosu na slobodno tržište, što je karakteristika pojednih država EU, poput npr. Švedske.
Sveukupno uzevši, termin socijalizam stvara ogromnu zbrku u javnom diskursu, te nije moguće jasno razgraničiti šta se pod njim podrazumeva i kako će uopšte budući predstvanici ove ideologije nakon Sandersa uspeti da privole biračko telo, a da to ne čine korišćenjem Sandersovih floskula, koje su bilo moćne u kampanji 2016. godine, ali su se ove godine, već nakon „Super utorka“ pokazale kao nedelotvorne. Kako termin „socijalizam“ utiče na podelu biračkog tela, njegovi predstavnici će imati zadatak da ovaj termin zamene nekom blažom varijantom koja neće imati negativan kontekst. Pored toga, biće potrebno i da krenu u pravcu konkretizacije termina, a verovatno i distanciranja od Sandersovskog pristupa politici.
