Ko će komandovati Senatom nakon izbora 2024. (1): Negativna geografija za demokrate
Svih 48 prisutnih republikanaca i čak 33 senatora Demokratske stranke odbacili su nedavno, u formi rezolucije, predlog izmenjenog i dopunjenog krivičnog zakona koje je gradsko veće Distrikta Kolumbije (grada Vašingtona) usvojilo s ciljem da postane važeći akt na teritoriji glavnog grada SAD.
Više od tri decenije je prošlo od kada je, kao ustavni tutor, Kongres sprečio da stupi na snagu neki akt koje je usvojilo gradsko veće Distrikta. Pravo da poništava akte Distrikta, Kongres sada, čini se, nije mogao da izbegne.
Nije bilo ama ni najmanje šansi da republikanci ne upotrebe svu raspoloživu „artiljeriju“ protiv tog akta – prvo, zato što su ga ocenili da je slab prema kriminalu, a potom i zbog toga što je stigao iz notorno „plavog“ Vašingtona, dakle od vlasti koju čine demokrate. (Pošto je na istu „temu“, republikanci sad planiraju da spreče stupanje na snagu u Distriktu i zakona o policijskoj odgovornosti.) Za poentiranje su im poslužile predložene odredbe koje smanjuju maksimalne zatvorske kazne za pojedina krivična dela (iako se za neka dela traži povećanje kazne), time jasno stavljajući do znanja da će u predstojećoj izbornoj kampanji – pre svega za Kongres, a verovatno i za Belu kuću – borba protiv narastajućeg kriminala i bezbednost građana ovaj put biti u njihovom fokusu na nacionalnom nivou.
Svestan da je taj narativ njegove demokrate u novembru već koštao nekoliko mesta u Predstavničkom domu, konkretno u državi Njujork pa čak i u istoimenom gradu, predsednik SAD Džozef Bajden, u niskom startu za novu predsedničku kampanju, dosta njih, naročito svoje levo stranačko krilo, ostavio je u šoku najavom da će uložiti veto ukoliko Kongres ne poništi zakonski predlog koji je, i pored protivljenja gradonačelnice, usvojilo gradsko veće Distrikta. (Nije ni morao da posegne za vetom jer su oba kongresna doma bila protiv tog akta, tako da je mirne duše mogao tek da potpiše ukaz o proglašenju zakona o poništenju spornog zakona Distrikta Kolumbija.)
Otuda je stav većine demokratskih senatora, među kojima je dosta njih koji javno podržavaju ideju da najveći deo teritorije Distrikta Kolumbija dobjje status 51. savezne države, posve očekivan.
Kao i što je, uostalom, bilo očekivano da će se u koloni onih koji su protiv žestoko kritikovanog predloga gradskog veća DiSi-ja naći i trojica demokratskih senatora – Džon Tester (Montana), Džo Mančin (Zapadna Virdžinija) i Šerod Braun (Ohajo).
Svu trojicu iduće godine – malo je reći – čeka posve neizvestan pokušaj da zadrže mandat u Senatu.
Strateško netalasanje
Na manje od dvadeset meseci do kongresnih (i predsedničkih) izbora i te kako stoji ona „budnosti nikad dosta, gospođice od tri pedlja“: ne postoji, naime, u američkoj politici dovoljno preuranjeni trenutak da se misli o izborima; postoji samo onaj koji je odveć dockan.
Sa brojem senatskih mesta koje će demokrate braniti iduće godine, od čega ih više užasava samo „izborna geografija“, odnosno u kojim državama će pokušati da ta mesta zadrže, američki Senat pod vođstvom demokrata ušao je u dobropoznatu fazu strateškog netalasanja.
S podeljenim federalnim zakonodavnim telom – Senat tesno drže demokrate, Predstavnički dom, takođe tesno, republikanci – demokratama i Bajdenu će u narednih godinu i po dana biti mission impossible da kroz Kongres proguraju bilo šta od (usko)stranačkih prioriteta.
Međutim, zahvaljujući ekskluzivnim ingerencijama Senata, za demokrate ipak nije sve tako crno (ne, nije još je crnje, gospođice Nataša!). Kad već stvari stoje kako moraju da stoje, vođi demokratske većine u Senatu, Čaku Šumeru ostaje da se do kraja tekućeg saziva, za šta ipak ima dovoljnu većinu, uglavnom bavi kadrovskim rešenjima– u saveznoj vladi, ambasadama SAD diljem sveta i, naravno, u sudovima u federalnoj nadležnosti; možda čak i u samom Vrhovnom sudu, ko zna…
Naravno da ne treba isključivati mogućnosti da se na dnevnom redu Senata nađe mesta i za tzv. messsaging bills – zakonske inicijative koji su unapred osuđene na filibaster blokadu, ali koji samim stavljanjem u procedurušalju određenu poruku biračkom telu. Među takvima, već sad vam dobar stojim, sasvim sigurno neće biti oni koji će suparničkoj stranidati dodatnu municiju za napad na senatore Demokratske stranke koji ulaze u reizbor s krajne neizvesnim ishodom. Šumer će, u zaštitničkom maniru, što mu trenutna funkcija i nalaže, nastojati da po svaku cenu izbegne izlaganje nepotrebnim neugodnostima iovako ranjive senatore. Bilo šta iz korpusa polarizujućih tema, poput abortusa, ekologije (napad na korišćenje fosilnih goriva, na primer), preispitivanja načina rada policije i mnogo toga drugog – mhm, ali u nekom drugom filmu.
Demokratsku većinu (u šta se ubrajaju i senatori koji sa tom strankom tesno sarađuju iako nisu formalno članovi) u Senatu danas čini 51 senator, od kojih njih čak 23 iduće godine očekuje reizbor. Pored značajnog broj izbora u državama koje tradicionalni glasaju za demokrate, ono što pak demokratama istinski zadaje glavobolju, u nastojanju da se zadrže većinu u „gornjem“ domu Kongresa, jesu izborne trke u izraženo republikanskim saveznim državama.
Od svih senatora koje čeka reizbor, upravo Tester, Mančin i Braun nose najveći teret. U tek malo boljoj poziciji su senatori koji predstavljaju države koje u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa s pravom nose status „purpurnih“: ne mogu da budu svrstane ni u „crvene“ ni u „plave“ države i izborne rezultate u njima veoma je teško predvideti.
Osim Montane, Zapadne Virdžiniie i Ohaja, kao osvedočenih „crvenih“ država, za demokrate su, tako, na kocki i, kako sad stvari stoje, izborne trke u Arizoni, Nevadi, Mičigenu, Vinskonsinu, Virdžiniji i, naravno, Pensilvaniji.
Zadržati SVA ova senatska mesta i posle izbora 2024, u ovo trenutku za demokrate je možda i veći izazov nego kako će zadržati Belu kuću.
Sigurne luke
Od 23 senatora iz sadašnjeg „poslaničkog kluba“ demokrata koje čeka reizbor, troje je nezavisnih senatora koji (za sada) tesno sarađuju sa Demokratskom strankom. Sa bar dvojicom – ukoliko se, dakako, odluče da idu na reizbor – ne bi trebalo da bude problema.
Budu li Engus King (nezavisni senator iz Mejna) i Berni Senders (nezavisni senator iz Vermonta) tražili novi mandat, ishod tih izbora za demokrate neće biti upitan. Kirsten pak Sinema, senatorka iz Arizone, koja je nakon novembarskih izbora prošle godine napustila Demokratsku stranku ali je nastavila da, kao nezavisna senatorka, tesno sarađuje sa senatskim demokratama, već je drugačija priča.
Kapriciozna i, kako je sve češće nazivaju, egoistična Sinema odavno je navukla srdžbu kod dojučerašnjih stranačkih kolega i birača (protivila se delovima Bajdenove agende, kao i ukidanju filibastera), pogotovo u matičnoj joj Arizoni, pa se njena odluka da u Senatu nastupa kao nezavisna političarka tumači kao njen pokušaj da izbegne neugodna, i po nju neizvesna, unutarstranačka nadmetanja. Ukoliko Sinema uđe u trku za reizbor, to bi značilo da bi birači u Arizoni na glasačkom listiću mogli da biraju između nje, kandidata demokrata i kandidata republikanaca. Već se kalkuliše o tome kome će three way race naškoditi, i za sada bi to, po svim merenjima, mogle biti demokrate.
Od „sigurnih luka“, demokrate već sada računaju na 12 pobeda – u Kaliforniji (i pored penzionisanja Dajen Fejnstin), Konektikatu, Delaveru, Masačusetsu, na Havajima, u Merilendu, Rod Ajlendu, Minesoti, Nju Džersiju, Njujorku i Nju Meksiku, te Vašingtonu.
Republikancima bi odbrana senatskih mesta trebalo da bude laka šetnja: senatore te stranke očekuje reizbor u notorno „crvenim“ državama – u Indijani, na Floridi, u Misisipiju, Misuriju, Nebraski, Severnoj Dakoti, Tenesiju, Teksasu, Juti i Vajomingu. Uz to, ni za ishod specijalnih izbora u Nebraski republikanci nemaju razloga da imalo budu zabrinuti.
Devet izbornih trka, dakle, odlučiće o tome ko će od 2025. do 2027. imati većinu u Senatu.
Autor: Denis Kolundžija
