Ko će komandovati Senatom nakon izbora 2024. (2): Demokrate u trkama u „crvenom“ okruženju
Iako dolazi iz notorno „crvene“ (republikanske) države, odvažna odluka senatora Džona Testera da u novembru iduće godine po četvrti put zatraži podršku građana Montane donela je prividno olakšanje njegovima demokratama pred veoma teške izbore koji ih čekaju dogodine.
Uz njegovu, odluka Šeroda Brauna (Ohajo) da (ipak) ide na reizbor (Džo Mančin iz Z. Virdžinije još se nije izjasnio) daje demokratama makar kakvu-takvu šansu – ništa tu nije izvesno, ali je ipak daleko bolje od toga da u te trke uđu neki drugi, manje poznati kandidati.
Sama činjenica da dvojica senatora nisu posegla za nekim od dobropoznatih instrumenta izbegavanja neizvesnih izbora (poraza?) – penzija/više vremena s porodicom/zdravlje, već su, au contraire, radi da uđu u borbu u politički negostoljubivom ambijentu, demonstrira samopouzdanje koje, reklo bi se, ima za cilj da rivalskoj stranci treba bar donekle da pokvari strategiju o unapred dobijenim izborima „na domaćem terenu“, pa i o toliko snivanoj većini u Senatu.
Utoliko je sve zanimljivije kad se zna da su se države koje zastupaju Tester i Braun (pa i Mančin) toliko udaljile od podrške demokratama da su njih trojica trenutno jedini demokratski zvaničnici izabrani na nivou tih saveznih država (Montanu i Zapadnu Virdžiniju u federalnom Predstavničkom domu predstavljaju isključivo republikanski kongresmeni.)
Sve tri države imaju karakter republikanskog triplexa – osim guvernera, iz te stranke su i (na izborima izabrani) državni tužilac i državni sekretar, kao i republikanske trifecte – osim republikanskog guvernera, državnim legislaturama (oba doma) komanduje republikanska većina.
Dodatno, predsednički kandidat demokrata nije pobedio u Montani još od 1992, u Zapadnoj Virdžiniji od 1996, a u Ohaju od 2012. godine.
Na osnovu svega, nije previše reći da te tri države nisu gostoljubive za demokrate koje traže funkcije, bilo države ili federalne.
Jasno je već sada da poraz ove trojke za demokrate znači gubitak većine u Senatu i da u tom smislu ishod preostalih šest trka može samo da ima značaj za konačni odnos snaga u tom domu Kongresa.
„Faktor Tramp“
Očuvanje većine bio je za demokrate imperativ i na novembarskim izborima prošle godine i u tome su naposletku uspeli, iako im ni tadašnja izborna mapa nije išla u prilog: štaviše, bio je najavljivan famozni „crveni talas“, tojest ubedljive pobede kandidata republikanaca na izborima za oba doma Kongresa.
Od svega, republikanci su dobili da vode Predstavnički dom, istina, s tankom većinom; iznenađenje je da su demokrate za jedno mesto čak uvećali svoju većinu u Senatu.
Većina postizbornih analiza senatskih izbora za takav ishod ima samo jedno objašnjenje: loš izbor republikanskih kandidata. Kao jedini krivac označen je – Donald Tramp. Upravo tamo gde su republikanci očekivali da će im pobede doneti većinu – Džordžiji, Arizoni i Pensilvaniji – trčali su kandidati koji su uživali Trampovu podršku (prethodno su morali da prigrle njegove svetonazore, naročito one o izborima 2020.). Iz izbora su izašli kao gubitnici, baš kao i Tramp 2020.
Dvojica su pak izašli kao pobednici: senator Ron Džonson odneo je dosta tesnu pobedu u Viskonsinu, dok je Džej Di Vens bio daleko ubedljiviji u „crvenom“ Ohaju.
Legitimno je da posle iskustva s poslednjih izbora demokrate i u trku 2024. godine uđu s optimizmom da bi, odskora opet dosta popularni, Donald Tramp, koji je i zvanični aspirant na još jednu predsedničku nominaciju Republikanske stranke, mogao sopstvenoj stranci, ponovnom selekcijom nekvalitetnih kandidata, i ovaj put da nanese štetu.
Na tragu sopstvenog uspeha 2016. godine, Tramp je na prošlogodišnjim izborima u četiri države podržao kandidate sa iskustvom/uspehom/slavom u svemu – sem u politici. S druge strane, Ron Džonson je svojim biračima mogao da ponudi samo političko iskustvo, budući da je u Senat prvi put izabran 2010.
Neiskustvo, nespretnost u javnim istupima, ali „bagaž“ prošlosti trojice Trampovih kandidata za Senat sigurno bi manje koštao republikance da su izašli na izbore u nekim drugim državama. Istina, nisu izgubili s ubedljivim rezultatom, ali se pokazalo da je jedna stvar uspešno trčati s Trampovim blagoslovom u jednom Ohaju, a da je ipak veoma rizično trčati sa slabim i kontroverznim kandidatima u Pensilvaniji i Arizoni, pa čak i u Džordžiji.
U Ohaju, iovako „crvenoj državi“, to što je kandidat republikanaca onaj za koga je Tramplobirao, ispao je još i plus za birače te stranke. U preostale tri države, kod politički podeljenog biračkog tela kvalitet kandidata, pa i to ko ga podržava, i te kako je igrao značajnu ulogu.
Ali, demokrate iduće očekuju teški reizbori upravo o jarko „crvenim“ državama i pitanje je da li im „faktor Tramp“ – njegovo ponovo mešanje u izbor kandidata – tu uopšte može pomoći. Ohajo, gde se održavaju izbori za senatsko mesto i 2024, jednom je na to pitanje već dao odgovor.
„Faktor Tramp“, međutim, ne bi smeo da se potcenjuje u preostalih šest sudbonosnih izbornih trka.
Montana, Ohajo, Zapadna Virdžinija
MONTANA: Od 2006. kada se prvi put kandidovao za senatora iz Montane, i kada je pobedio rivala iz Republikanske stranke za oko 3500 glasova, Džon Tester dobio je i naredna dva duela s republikancima, oba puta s razlikom od oko 18000 glasova.
U državi koju je Tramp 2016. dobio sa 20% razlike u odnosu na Hilari Klinton, Tester uspeva da 2018. godine osvoji svoj treći senatorski mandat. Pobedio je tada Meta Rozendejla, od 2021. član Predstavničkog doma SAD, koji bi mogao da mu iduće godine ponovo bude protivkandidat.
Učešće u toj senatskoj trci ozbiljno merka i Rajan Zinke, bivši član Trampovog kabineta i, uz Rozendejla, predstavnik Montane u „donjem“ domu Kongresa. (Montana je nakon popisa 2020. dobila i drugo mesto u Predstavničkom domu.)
Tester, naročito na društvenim mrežama, voli da ističe kako je „treća generacija farmera u Montani“. Osim toga, simpatije većine birača u toj državi očito je stekao i svojom ljubavi prema oružju i odbranom Drugog amandmana (NRA mu je dala ocenu A-), kao i stavljanjem ekonomskih interesa svoje države iznad zaštite životne sredine.
Tester, tako, nije bio protiv izgradnje Kiston naftovoda, kao što ni danas nije protivnik tzv. frekinga. S druge strane, u vreme Baraka Obama bio je deo većine koja je izglasala Obamaker kao i Dod-Frenkovu reformu bankarskog sistema, no to mu ipak nije umanjilo šanse na izborima 2012.
Do početka aktuelnog saziva Kongresa, Tester je glasao u 91% slučajeva u skladu sa Bajdenovom pozicijom, i to bi mu, u skladu s rejtingom predsednika SAD, moglo predstavljati problem. Za mandata Baraka Obame bio je čak i lojalniji predsednikovim inicijativama prema Kongresu.
Nema dovoljno istraživanja javnog mnjenja u Montani – dostupna pokazuju da se Tester bori da bude iznad površine u trkama protiv sadašnjih članova Predstavničkog doma, Rajana Zinkea, nekadašnjeg člana Trampovog kabineta, i Meta Rozendejla.
U kampanji protiv njega republikanci ne samo da mogu da koriste njegovu privrženost Bajednovoj agendi, već i, pošto su duboko ogrezli u „kultnurne ratove“, činjenicu da Tester podržava LGBT+ prava i zakonsku zaštitu istopolnih brakova.
U nastojanju da ništa ne prepuste slučaju, republikanci pokušavaju da kroz državnu legislaturu proguraju zakon po kojem bi se za izbore 2024. primenjivao tzv. jungleprimary – svepartijski „prajmeri“ gde bi dvoje kandidata sa najviše glasova odmeravali snage u novembru iduće godine, čime republikanci žele da izbegnu daim ponovo kandidat „treće stranke“ pomrsi računicu.
OHAJO: Šerod Bran prvi put je izabran u Senat kad i Tester, na izborima 2006. godine. Pobeđivao je od tada svoje republikanske rivale s većom razlikom od kolege iz Montane, čak i 2018. – tada je dobio izbore sa skoro 7% razlike i to samo dve godine nakon što je Tramp pobedio Hilari Klinton za 8%.
S istim procentom razlike Tramp je pobedio u Ohaju Džoa Bajdena 2020, da bi Džej Di Vens, kandidat republikanaca za Senat prošle godine, pobedio svog demokratskog rivala za više od 6%.
Kod republikanaca, kandidaturu za to senatsko mesto već je istakao MetDolan, od 2017. član državnog Senata, a od od 2005. do 2010. bio je u Predstavničkom domu Ohaja. Njegova porodica poseduje bejzbol klub KlivlendGardijans, dok mu brat od strica Džejms L. Dolan ima vlasništvo u Njujork Niksima (NBA) i Njujork Rendžersima (NHL).
Ulazak u trku ozbiljno razmatraju i biznismen Berni Moreno (inače, blizak Trampu), državni sekretar Ohaja Frenk Laros i predstavnik 8. kongresnog okruga Ohaja u Predstavničkom domu SAD Voren Dejvidson.
U državi gde je Bajden prilično nepopularan, činjenica da je Šerod Braun u protekle dve godine u više od 98% slučajeva podržao Bajdenove pozicije i inicijative, teško da mu idu u prilog. Kao ni prilično visoka pozicija (12. mesto) na listi najprogresivnijih senatora.
S obzirom na Braunove slabosti, republikanci s dobrim razlogom njegovo mesto smatraju sigurnim „plenom“, pa je učtivo pretpostaviti da će se još (poznatih?) republikanaca uključiti u ovu trku, čime bi republikanski prajmari mogao da bude zanimljiviji i od samih izbora u novembru iduće godine.
ZAPADNA VIRDŽINIJA: Iako još nije obelodanio svoje dalje političke planove, protekle dve godine Džou Mančinu donele su priličnu pozornost medija: od izbora Džoa Bajdena za predsednika u javnosti je prepoznatljiv kao „onaj bitniji Džo“.
U prethodnom sazivu Senata, malo šta je moglo da prođe bez njega (i KirstenSineme), i demokratski senator iz Zapadne Virdžinije je tu, „od boga stečenu“ poziciju za pregovaranje (ucenjivanje?), umeo da iskoristi. Pri tome, kao da ga je manje zanimalo kako se zbog toga kotira kod demokratskih birača širom SAD, a kao da je više gledao u svoj rejting kod kuće.
Mančin je, više nego iko drugi, svestan da bi eventualno novi mandat morao, bez obzira na svoju i istoriju svoje porodice, da traži u ambijentu koji je u dva navrata, 2016. i 2020, pokazao najveću naklonost Trampu u SAD: Tramp je dobio Hilari Klinton sa razlikom od 42%, Bajdena za skoro 40%.
Od trojice najranjivijih demokratskih senatora na izborima 2024, Mančin se, ako mu to ikako može pomoći, najmanje može smatrati bajdenovcem – podržao je tek u 88% slučajeva Bajdonove pozicije i inicijative prema Kongresu. Demokrate, birače i podjednako njegove kolege u Senatu, mnogo više boli ono što nije podržao, kao i ono što je najavio da nipošto neće dobiti njegov glas, poput ukidanja filibastera.
Nedavno je objavljeno da je aktuelni guverner Zapadne Virdžinije, republikanac Džim Džastis, izložen ubeđivanju svojih stranačkih kolega, pogotovo iz kampanjskog krila senatskih republikanaca da razmisli o mogućoj kandidaturi na izborima za Senat 2024, ali drugi detalji nisu objavljeni.
Prema dostupnim istraživanjima, od mogućih republikanskih rivala na izborima Mančin najviše treba da se zabrine ukoliko na njegovo mesto u Senatu upravo Džim Džastis baci oko.
Autor: Denis Kolundžija
