Naš čovek u dalekom svetu: Brent Skoukroft i Jugoslavija
Sudbine Skoukrofta i Jugoslavije na izvestan način su povezane. Naime, kako smo videli, on svoju diplomatsku i spoljnopolitičku karijeru započinje u Beogradu, i što je zanimljivo, završava je baveći se našom zemljom, u vreme početka raspada Jugoslavije. Naravno da nije mogao ni da pretpostavi da će se zemlja koja je bila važna za njegovo formiranje u profesionalnom smislu i čiji je jezik govorio, završiti u krvavom građanskom ratu. Ironija je sudbine, da su na početku krize, tokom 1991. i 1992. godine, dva od tri ključna čoveka zadužena za američku spoljnu i bezbednosnu politiku provela jedan deo svog života na ovim prostorima.
Naime, i zamenik državnog sekretara, Lari Iglberger (koji će u avgustu 1992. godine posle odlaska Džejmsa Bejkera na mesto šefa Bušove kampanje za reizbor postati i v.d. državnog sekretara a u decembru i državni sekretar) i savetnik za nacionalnu bezbednost, Brent Skoukroft, proveli su jedan deo formativnih godina na našim prostorima. Prvi kao službenik u ekonomskom odeljenu američke ambasade u Beogradu od 1961. do 1965. godine a onda i ambasador od 1977. do 1981. godine, a drugi, kako smo videli kao vazduhoplovni ataše od 1959. do 1961. godine. To naravno svedoči o nekadašnjem značaju naše zemlje u američkoj spoljnoj politici, ali i u međunarodnim odnosima uopšte.
Po svedočenju profesora Vladimira Matića sa Univerziteta Klemson u Južnoj Karolini, koji je u to vreme bio visokorangirani jugoslovenski diplomata, pričalo se da Skoukroft i Iglberger kada žele da nešto sakriju od drugih, počnu da razgovaraju na srpskohrvatskom. Kako prenosi jedan od naših najpoznatijih spoljnopolitičkih novinara, Dragan Bisenić, koji je imao priliku da Skoukrofta lično upozna i sa njim razgovara, Brent je bio duboko razočaran načinom na koji se raspala „zemlja njegove diplomatske mladosti“. Po njemu, „Amerikanci su pogrešno razumeli raspad Jugoslavije“, prepuštajući proces rešavanja krize Evropljanima.
Interesantno je da će sve do februara 1992. godine, Sjedinjene Američke Države podržavati jedinstvo i opstanak Jugoslavije a onda od februara do maja te godine, praktično potpuno okrenuti priču. Prvo, sedmoaprilskim priznanjem Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine a drugo kao glavni pokretač uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija rezolucijom 757 Saveta bezbednosti od 30. maja 1992. godine. Iako se u knjizi koju je napisao koautorski sa predsednikom Džoržom Herbertom Vokerom Bušom svega pet puta pominje Jugoslavija i to uglavnom u kontekstu straha da se jugoslovenski scenario ne ponovi na području Sovjetskog Saveza, sasvim je jasno da je Skoukroft učestvovao u većini tih odluka, isto kao i Lari Iglberger.
Zadatak je za neko obimnije istraživanje da utvrdi šta se sve dešavalo ovim povodom u tim ključnim mesecima koji su preokrenuli stav Amerike a samim tim i tok jugoslovenske krize i naše sudbine u celosti.
O autoru:
Dragan Živojinović je saradnik na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka na predmetu Međunarodni odnosi. Pored toga sekretar je centra za studije Sjedinjenih Američkih Država Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu kao i sekretar master akademskih studija SAD na istom fakultetu. Područje interesovanja su mu Međunarodni odnosi, spoljna i bezbednosna politika Sjedinjenih Američkih Država i spoljna politika Srbije.
Sarađivao je u prevodu studije Džozefa Naja, Kako razumevati međunarodne sukobe (preveo prof. dr Dragan R. Simić, 2006), a bio jedan od prevodilaca knjige Džona Miršajmera, Tragedija politike velikih sila (2009, 2017) (sa prof. dr Draganom R. Simićem i Miljanom Filimonovićem) i Roberta Šulcingera, Američka diplomatija od 1900. godine (2011) (sa prof. dr Draganom R. Simićem) na srpski jezik.
Pored toga, objavio je više od trideset tekstova u naučnim i stručnim časopisima i zbornicima radova i uredio deset knjiga i zbornika radova. Diplomirao je i magistrirao na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka na smeru Međunarodni odnosi. Bio je stipendista Fulbrajtovog programa o nacionalnoj bezbednosti SAD na Univerzitetu Kalifornije San Dijego.
