Obeležavanje ”Kosovskog dana” u Sjedinjenim Američkim Državama
Tradicionalno se u Srbiji 28. juna obeležava ”Vidovdan” kao verski i državni praznik. Obeležava se kao dan žalosti i dan sećanja ne srpske žrtve u ”Kosovskom boju” 1389. godine.
Malo je poznato da se ovaj praznik, u čast prijateljskog srpskog naroda, obeležavao i u Sjedinjenim Američkim Država. Čitav niz manifestacija održavao se tokom prve polovine juna meseca (Vidovdan se tada praznovao 16. juna) na američkom tlu. Krunski događaj organizovan je 16. juna u katedrali Svetog Jovana u Njujorku. Bogosluženje u katedrali držalo je episkopalno, prezbetarijansko i pravoslavno sveštenstvo, a procenjuje se da je službi prisustvovalo preko 5.000 građana Njujorka i jugoslovenskih iseljenika. Propoved je držao Hauard Robins, duhovnik katedrale, i jedan od najiskrenijih prijatelja Srbije tokom Velikog rata. Takođe, širom Amerike držane su propovedi u čast srpskog naroda.
Dan kasnije, u čuvenom njujorškom hotelu ”Valdorf Astorija”, održan je skup na kome je prisustvovalo 3.000 ljudi. Na skupu su govorili pomoćnik američkog sekretara pravde, Džejms Bek, srpski poslanik u SAD, Ljubomir Mihailović, nacionalni sekretar Američkog crvenog krsta, Stokton Akson, i mnogi drugi uglednici. Akson je istakao da je ”Crveni krst simbol duha humanosti, a Srbija simbol duha slobode.” Telegram podrške poslao je i Tomaš Masarik, tada šef Čehoslovačkog nacionalnog komiteta, a kasnije i prvi predsednik Čehoslovačke. Posebno mesto u svečanosti imala je poruka Vudro Vilsona, koju je javno pročitao sekretar Akson:
”Moj dragi gospodine sekretare,
Hoćete li biti tako dobri da isporučite onima koji će se idućeg ponedeljka okupiti da proslave srpsku godišnjicu Kosovskog dana, moju poruku i vrlo srdačan pozdrav, kao i da im izrazim da iskreno cenim tu značajnu i veliku godišnjicu. Borba srpskog naroda za slobodu i pravo kao aspiracije svih velikih slovenskih naroda za priznanje njihovog nacionalnog identiteta i njihovog prava na samoopredeljenje kao i slobodnu političku akciju, privlače danas pažnju celoga sveta više nego ikad i moraju pridobiti simpatije svakog onoga koji vidi ono što svakoga dana biva se jasnije državnicima svih naroda, da budući svetski mir zavisi od pristanka naroda na sudbu koja se tiče njihove sreće i budućnosti.” (prevod poslanika Mihailovića)
Obeležavanje ”Kosovskog dana” organizovano je i 1920. godine. Organizator je bila Malvina Hofman, čuvena američka skulptorka i spisateljica. Propoved u njujorškoj katedrali pred 5.000 ljudi, kao i dve godine ranije, držao je Hauard Robins. Prilikom bogosluženja zapaljene su i dve voštane sveće blagoslovene u kosovskom manastiru Gračanica. Sveštenik je zamolio Malvinu Hofman, prilikom njene posete manastiru, da prihvati sveće kao ”znak zahvalnosti dece Kosova, koje je od gladi spasila američka kantina”.
