Obraćanje pred Senatom
Srpski predstavnici su se 5. januara 1918. godine pojavili pred Senatom gde ih je zvanično predstavio potpredsednik Tomas R. Maršal. Predstavljajući misiju senatorima, gospodin Maršal je rekao: Senatori, čak i um tako neistreniran kao moj može da shvati umetničke domašaje ove scene. Vi, predstavnici slobodnih ljudi, sedite ovde zato što su vaši preci čuli i obratili pažnju na očajnički vapaj Patrika Henrija u predstavničkom telu Virdžinije. Sa nama su ovde predstavnici naroda koji je već skoro šest godina u borbi na život i smrt sa Austrijancima i Turcima. Oni su Henrijev večiti krik ispisali krvlju svojih sinova na poljima duž svake planine i doline na Balkanu. Danas ste ovde i jedni i drugi, dostojni predstavnici svojih naroda, i u ponoćnoj tami se svečano zaklinjete da ćete i u osvit narednog dana, vi i vaši sunarodnici, biti posvećeni slobodi do smrti.
Dr. Vesnić, šef misije, obratio se nakon potpredsednika. Govoreći na engleskom, briljantno je istakao istinski duh države koju on i njegove kolege predstavljaju na ovom uvaženom skupu. Ističući kako Sjedinjene Države neće biti puki posmatrač dok čovečanstvo vodi borbu za svoje najviše ideale, rekao je i sledeće:
Sa druge strane okeana smo nestrpljivo slušali epohalne izjave eminentnog lidera najveće i najčistije demokratije koju je istorija ikada videla i usrećilo nas je saznanje da je i ovaj Senat u potpunoj harmoniji sa idejama čoveka koji je naslednik dostojan Vašingtona i Linkolna. Vaš predsednik je tokom svog obraćanja rekao: „Verujemo u mir, ali takođe verujemo i u pravdu, pravednost i slobodu“. Više nego iko na ovom svetu, verujemo da uz predsednika Vilsona taj mir ne može postojati bez pravde, bez slobode i pravednosti.
Svi narodi koji su ljubitelji slobode će u svoja srca i duše zauvek urezati vaš i program ovog predsednika koji obuhvata sve ono za šta se Amerika zalaže. To je, na prvom mestu, pravo svakog čoveka da sam odluči kome će se povinovati i koga će služiti. Tu su, zatim, politička sloboda i suverenitet naroda; kao i jednakost nacija, što podrazumeva jednakost prava gde se neće praviti i isticati razlike između velikih i malih nacija, između onih koje su moćne i onih koje su slabe.
Nijedan mir ne može da traje, niti teži tome, čime ne prepoznaje niti prihvata princip po kojem vlade svoje zakonite moći izvode iz saglasnosti onih nad kojima se vlada. Isto tako, nigde ne postoji pravo kojim je moguće ljude predavati iz ruke jednog u ruke drugog suverena kao da se radi o svojini.
Takođe, sa entuzijazmom prihvatamo Monroovu doktrinu kao doktrinu sveta. Srećni smo što nam je dopušteno da sa vama delimo uverenje da pravo treba da upravlja silom i da je ne bi trebalo osramotiti u njenom začetku.
Srpski narod je, zajedno sa svojom braćom Hrvatima i Slovencima, propatio tokom ovog rata više nego bilo koja druga nacija, ali danas ne želim da vam se obratim tim povodom. Ponosan sam što mogu da kažem da smo se za svoju slobodu borili podjednako hrabro kao i naši naočiti saveznici.
I mi, kao i vi predsedniče Senata, imamo veru da će jutarnje svetlo obasjati godinu pred nama i da će se sunce slobode izdići na ružičastom nebu. I mi, u ovom svečanom času, imamo viziju i iskazujemo našu nepromenljivu veru da će ova veličanstvena republika voditi narode sveta ka vrhu savršenog mira i da će uticati na njih jer mi znamo da su američke zapovesti mira takođe i zapovesti pravde koje će omogućiti čovečanstvu da napreduje u slobodnoj evoluciji.
