SAD su dovele u pitanje saradnju sa vladom Crne Gore koja bi bila formirana na osnovu spornih izmena Zakona o predsedniku, dan nakon što je Skupština Crne Gore konstatovala da je poslanik i lider Demosa Miodrag Lekić mandatar za sastav nove 44. Vlade, piše Glas Amerike.
Uz podsećanje da su SAD više puta isticale da će sarađivati sa bilo kojom demokratski formiranom vladom koja je posvećena evroatlantskoj budućnosti Crne Gore, iz američke ambasade u Podgorici je Glasu Amerike saopšteno da je Venecijanska komisija jasno navela „da su osporavane izmene Zakona o predsedniku u suprotnosti sa crnogorskim Ustavom, zbog čega bi bilo koja vlada formirana na osnovu tih odredbi bila ustavno sporna“.
„Kao rezultat toga, pitamo se da li bi takva vlada zaista bila demokratski formirana i ne vidimo kako bi Sjedinjene Države mogle da sarađuju sa vladom formiranom pod tim uslovima“, poručeno je iz ambasade.
Iz ambasade je ocenjeno da je odluka Skupštine Crne Gore da Lekića proglasi za mandatara „korak u pogrešnom smeru“, uz poruku da SAD podržavaju vraćanje mandata građanima, kroz prevremene parlamentarne izbore.
Takođe se poručuje da je vraćanje pune funkcionalnosti Ustavnog suda prvi korak ka rešavanju krize.
„Posle obnove (funkcionalnosti) Ustavnog suda i u svetlu političke krize, Sjedinjene Države podržavaju vraćanje mandata crnogorskim građanima kroz prevremene parlamentarne izbore. To je demokratski put napred za Crnu Goru“, zaključuje se u reakciji ambasade.
Nominaciju Lekića za mandatara podržao je 41 od 81 poslanika parlamentarne većine, predvođeme Demokratskim frontom (DF). Sednici nisu prisustvovali poslanici opozicije.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović prethodno nije predložio mandatara nakon što je potpisao kontroverzne izmjene Zakona o predsedniku, koje deo nadležnosti predsednika o izboru mandatara prenose na poslanike.
Izmene tog zakona Skupština Crne Gore usvojila je 1. novembra, uprkos preporukama Venecijanske komisije da se ne usvajaju, ali je Đukanović tada odbio da ih potpiše uz obrazloženje da nisu u skladu sa Ustavom.
Taj Zakon crnogorski parlament je ponovo usvojio 12. decembra, nakon čega ga je Đukanović, shodno svojoj ustavnoj obavezi, potpisao, ali je ponovio da ostaje pri ranijoj oceni da su izmene i dopune Zakona o predsedniku neustavne, ali da ga potpisuje jer ne želi da krši svoja ustavna ovlašćenja.
Zvaničnici SAD i EU upozorili su ranije da ne bi trebalo birati vladu na osnovu takvog zakona.
Ukoliko bude formirana, Lekićeva vlada bi bila treća u poslednje dve godine.
