Srbija nastavlja da sarađuje sa SAD i drugim međunarodnim partnerima kada je reč o borbi protiv terorizma, međutim, glavni problem na tom polju ostaje prenos novca i oružja kroz region, navodi se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o terorizmu u svetu za 2021. godinu.
U izveštaju objavljenom 27. februara ove godine navodi se da u Srbiji 2021. godine nije bilo terorističkih napada, ali se kao glavni problemi izdvajaju prenos novca i oružja kroz region, potreba za repatrijacijom terorista i članova njihovih porodica iz Sirije, kao teroristička samoradikalizacija pojedinaca, kroz rasno ili etnički motivisane ideologije, često povezane sa nacionalizmom.
Šta kaže Krivični zakonik Srbije?
Kako izveštaj podseća, Krivični zakonik Republike Srbije inkriminiše krivična dela u vezi sa terorizmom, uključujući međunarodni terorizam, javno podsticanje, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta, finansiranje terorizma i terorističko udruženje.
Izmenama Krivičnog zakonika 2019. godine uvedena je kazna doživotnog zatvora za teroristička dela koja su rezultirala smrću i proširenom primenom finansiranja terorizma na druga krivična dela. Kako se dalje ukazuje, zakoni Srbije za učešće u inostranim vojnim sukobima propisuju kazne od šest meseci do 10 godina zatvora.
Primenjuju li se u Srbiji različiti standardi?
Srbija je osudila na kazne zatvora pojedince koji su učestvovali u aktivnostima povezanim sa terorizmom na području Sirije, kao i one koji su učestvovali u rusko-ukrajinskom konfliktu, napominje Stejt department.
Prema pojedinim nevladinim organizacijama i medijima, tužioci koji se bave takvim slučajevima navodno primenjuju različite standarde, pri čemu se povratnici iz Sirije suočavaju sa do 11 godina zatvora za krivična dela u vezi sa terorizmom, a povratnici iz Ukrajine dobijaju uslovne kazne zbog učešća u stranom oružanom sukobu.
Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a objasnila je da Krivični zakonik predviđa da je za krivična dela u vezi sa terorizmom moguće goniti samo osobe osuđene za borbu u redovima terorističkih grupa koje su odredile Ujedinjene nacije, poput Islamske države. S druge strane, Srbi koji se bore sa proruskim grupama u Ukrajini, koje UN nisu označile kao terorističke grupe, procesuirani su zbog učešća u stranom oružanom sukobu.
Šta nedostaje?
Stejt department ocenjuje da Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje šire pokriva ponašanje u vezi sa obučavanjem i vrbovanjem terorista, kao i sa finansiranjem terorističkih organizacija.
Izveštaj navodi da se Srbija integriše u Zajednički evropski vazdušni prostor i sarađuje sa međunarodnim partnerima na jačanju kapaciteta u skladu sa Rezolucijom SBUN 2309, ali se i podseća da se Srbija 2020. godine obavezala da će primeniti sporazume o razmeni informacija sa Sjedinjenim Državama i pojačati mere skrininga.
Takođe se podseća da se Srbija obavezala da označi organizaciju Hezbolah u potpunosti kao terorističku organizaciju i uvede mere koje će suzbiti finansijske aktivnosti i druge operacije na njenoj teritoriji, ali da se do kraja 2021. nije dogodilo.
Srbija nastavlja da sarađuje sa međunarodnim i regionalnim partnerima
Iz Stejt departmenta se ističe da je Srbija uključena u regionalnu saradnju kada je reč o borbi protiv terorizma, kao i da MUP i BIA sarađuju sa Interpolom i Evropolom na tom polju.
Dodaje se da je Srbija učesnik NATO programa ,,Partnerstvo za mir”, i u tom smislu učestvuje na međunarodnim vežbama, kao i da je SAJ učestvovao u dve specijalne vojne vežbe u organizaciji američke Specijalne komande za vojne operacije.
Zaključuje se da je Srbija razvila snažne bilateralne odnose i saradnju u graničnoj kontroli sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom, kao i da ima trilatelarno granično partnerstvo sa BiH i Hrvatskom, i da njene bezbednosne agencije sarađuju sa agencijama u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
