Vojne vežbe Oružanih snaga SAD i Republike Srbije
Oružane snage Republike Srbije realizuju zadatke predviđene svojim misijama, između ostalog, i uzimajući učešće u međunarodnoj vojnoj saradnji, kao i kroz multinacionalne (mirovne) operacije. Kada je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, ona je posebno intenzivirana nakon 2006. godine i ulaska Republike Srbije u NATO Program „Partnerstvo za mir“. Pristupanje pomenutom programu omogućilo je razvoj ne samo na polju međunarodne vojne saradnje, već i na polju jačanja bilateralnih, diplomatskih odnosa sa zemljama članicama. Među njima se posebno ističe saradnja sa Oružanim snagama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koja sada može da se pohvali visegodišnjom tradicijom održavanja redovnih združenih aktivnosti.
Pomenuti NATO program, kao i saradnja sa snagama SAD, od posebnog je značaja za Vojsku Srbije iz više razloga. Prvi diktira sama bezbednosna situacija na Balkanu, koja je, posebno od sukoba s kraja prošlog veka, prilično dinamična. Pitanje Autonomne pokrajine Kosova i Metohije predstavlja jednu od glavnih bezbednosnih pretnji sa kojima je suočen čitav sektor bezbednosti Srbije, ali i regiona. Uz to, ne treba izostaviti dešavanja u susednim državama, koja su, takođe, neretko pretnja po regionalni mir. Primera radi, dešavanja u Bosni i Hercegovini, koja su vezana za donošenje Inckovog zakona, koji je prouzrokovao brojne polemike na temu stvaranja vojske Republike Srpske, mogla su se potencijalno preliti i na susedne države, između ostalih i na Republiku Srbiju.
Drugi značajan razlog jeste politika vojne neutralnosti. Ovakav princip podrazumeva saradnju sa svim vojnim savezima i partnerima, bez obzira na njihovo opredeljenje. Stoga je potpuno jasno da je pristupanje ovakvom programu, kao i saradnja koja se ostvaruje sa pripadnicima američke vojske u okviru istog, od suštinskog značaja za balans, koji određuje nacionalni diskurs. Treći, ali ne manje značajan, jeste i realizacija prve i treće misije Vojske Srbije, koje su podjedanko značajne, kao i druga. Učešće u aktivnostima predviđenim međunarodom vojnom saradnjom povećava stepen obučenosti i interoperabilnosti, što bi u realnim situacijama, u okvirima prve i treće misije, bilo od izuzetnog značaja i doprinelo bi smanjenju šansi da u realnim situacijama dođe do grešaka i propusta.
Multilaterala
U okviru svoje druge misije, Vojska Srbije sa kolegama sa severnoameričkog kontinenta učestvuje u izgradnji mira u svetu i regionu kroz ranije pomenuta dva plana(međunarodna vojna saradnja i multinacionalne (mirovne) operacije), koja, zapravo, imaju mnoštvo zajedničkih tačaka. Detaljniju i precizniju sliku ove saradnje sagledaćemo kroz prizmu aktivnosti u periodu 1. 1. 2019 – 1. 3. 2022. godina, koji se, uprkos globalnoj pandemiji, može okarakterisati kao vrlo uspešan. Ono što jeste bila prepreka još većim pomacima u saradnji dveju zemlja jeste šestomesečni moratorijum, o kojem je odluku donela Vlada Republike Srbije, uz saglasnost Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.Usled pritisaka zvaničnog Brisela, Vlada Republike Srbije donela je odluku da u periodu od 9. septembra 2020. godine, pa do 9. marta 2021. godine, jedinice Vojske Srbije neće učestovati u međunarodnim vojnim vežabama, što je zasigurno ostavilo trag na razvoj interoperabilnosti. Zanimljivo je i da je moratorijum donet neposredno pre vežbe„Zapad 2021“, u kojoj je trebalo da učestvuju ruski, srpskii beloruski padobranaci.Ukoliko bismo u obzir uzeli vežbe, koje su u tom trenutku predstojale, uz nezaobilazan politički kontekst, jasno je da je ovakav potez zvaničnog Beograda imao za cilj smanjenje pritiska na institucije Republike Srbije, ali i očuvanje svih bilateralnih, kako vojnih, tako i diplomatskih veza.
No ipak, uprkos moratorijumu i globalnoj pandemiji, u ovom periodu Oružane snage SAD I Vojska Srbije učestvovale su zajedno u čak 14 (što multilateralnih, što bilateralnih) vežbi. Posebno se među njima ističu vežbe iz serije „Platinum“ i „Sajber Tesla“, ali i „Nebeski most 21“, „Ukrštene sablje“, „Združeni odgovor“. Ostvarivanje ovakve vojno – vojne saradnje, ovog obima i intenziteta, uz značajan broj vežbovnih aktivnosti, najbolje govore o snazi partnerske saradnje koja postoji između SAD i Republike Srbije. U ostvarivanju još čvršćih veza pomoć pružaju i druge zemlje potpisnice ovog NATO programa.
Multilateralne vežbe iz serije „Platinum“ – „Platinasti lav“, „Platinasti orao“ i „Platinasti vuk“, u kojima zajedničkim snagama i kapacitetima učestvuju Oružane snage SAD i Republike Srbije, realizuju se sa ciljem povećanja interoperabilnosti i sposobnosti u multinacionalnim (mirovnim) operacijama. Specifičnost ove vežbe jeste njeno realizovanje u tri različite države, na tri različita terena. Jedna od zemalja domaćina od 2016. godine jeste i Srbija, na poligonu „Borovac“ u bazi „Jug“. „Platinasti vuk“ realizuje se od početka do polovine juna meseca, a organizacija je pripala Četvrtoj brigadi KoV. U periodu 2019-2022, vežba jedino nije realizovana 2020. godine, zbog nepovoljnih epidemioloških uslova. Pored snaga SAD i Vojske Srbije, vežba okuplja i pripadnike armija drugih država poput Bosne i Hercegovine, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Severne Makedonije, Slovenije, Ujedinjenog Kraljevstva. „Platinasti vuk“, kao i sve vežbe iz serije „Platinum“, doživljava svoj vrhunac realizovanjem završne taktiče vežbe, koje za cilj ima prikaz tehnika, taktika i procedura u multinacionalnim (mirovnim) operacijama. Posebno je interesantno da se u realizaciji zadatih, unapred predviđenih vežbovnih aktivnosti koristi tehnika i oprema, kako domaće (srpske), tako i strane (između ostalog i američke) proizvodnje, poput oklopnog borbenog vozila „lazar 3“ili visokomobilnog višenamnskog vozila „hamvi“. Korišćenje različite vrste tehnike i opreme, kako one zadužene u matičnoj armili, tako i one koja pripada drugim vojskama, omogućava pripadicima razvoj bržeg prilagođavanja na nova sredstva, što je od posebne važnosti u multinacionalnim operacijama.
Nebeski mostovi – istorijska spona
Pored niza vežbi, koje imaju multilateralni karakter, poput upravo pomenutih aktivnosti iz serije „Platinum“, vojno – vojna saradnja između SAD i Republike Srbije realizuje se i na bilateralnom nivou. Dobar primer za to jeste i vežba „Nebeski most 21“, realizovana na vojnom aerodromu u Nišu. Kako je tom prilikom naveo ambasador SAD u Srbiji, gospodin Entoni Godfri, sam naziv vežbe je simboličan, pre svega, jer predstavlja veze i mostove koje su dve države stvorile još u periodu Drugog svetskog rata. Domaćin vežbe bila je 63. padobranska brigada, koja je uz podršku kolega iz 173. padobranske brigade Oružanih snaga SAD, poznatijih kao „Zelene beretke“, uspela da realizuje vežbovne aktivnosti koje su imale za cilj unapređenje interoperabilnosti i međusobnog razumevanja na taktičkom nivou, a tokom izvođenja humanitarnih operacija snabdevanja ugroženog stanovništva iz vazduha. Važnost održavanja bilateralnih vojnih vežbi, pored same vojne dimenzije, ogleda se i u jačanju diplomatskih odnosa i veza, koje su između dve države duge preko 140 godina. Obe strane ovakvim aktivnostima dodatno učvršćuju i vojno – vojnu, vojno – policijsku, ali i vojno – tehničku saradnju, koja je izrazito značajna. U prilog tome, najbolje govori činjenica da je u protekih pet godina, Republika Srbija potpomognuta sa čak 19 visokomobilnih višenamenskih vozila „hamvi“. Uz to, unapređenje opreme, tehnike i sredstava Vojske Srbije pomogle su i snage SAD i to kroz fondoveGlobal Peace Operation Initiativi Freign Military Financing, u vrenosti preko 21 miliona dolara.
KFOR i Vojska Srbije
Na tragu jačanja zajedničke saradnje, nemoguće je, a ne pomenuti i onu koja se ostavuje na teritoriji južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Osim one koja je predviđena programom „Partnerstvo za mir“ (i multilateralno i bilaeralno), još jedan vid saradnje sa snagama SAD ostvaruje se kroz NATO misiju KFOR. Od momenta potpisivanje Kumanovskog sporazuma 1999. godine i dolaska međunarodnih mirovnih snaga, kroz teritoriju Kosova i Metohije prošao je veliki broj vojnika iz različitih kontigenata (prema pojedinim procenama i preko 50.000). Američki kontigent bio je pred posebnim izazovom već u periodu 2004. godine i Martovskog pogroma, kad je sa još nekolicinom kontigenata izašao da zaštiti srpsko stanovništvo i kulturnu baštinu u južnoj srpskoj prokrajini. Takođe, pred NATO misiju KFOR vremenom su postavljani i drugi visokorizični zadaci, poput obezbeđivanja prvih parlamentarnih izbora 2011. godine.
Danas je broj vojnika KFOR sveden na svega 3.700 pripadnika misije. Iako je došlo do redukcije sredstava i ljudstva, uloga i važnost ove međunarodne misije u očuvanju mira na Kosovu i Metohiji nije revidirana. Saradnja vremenom jeste poprimila drugačije oblike, pre svega, jer eskalacija sukoba, kakvih je bilo nakon sukoba 1999. godine, danas nema. Trenutni dobri odnosi sa NATO misijom KFOR ne ogledaju se samo u zvaničnim sastancima i posetama na najvišem nivou (poput poseta komandanta KFOR), već i u praktičnim zajedničkim delatnostima, koje se odnose na zdržene patrolne aktivnosti. Ovakve aktivnosti zahtevaju pripremu, unapred određenu rutu i broj vojnika koji će izvrštiti patrolu. U proteklom periodu, Vojska Srbije i KFOR su imale dve patrole. Prva među njima realizovana je 27. jula 2020.godine, sa ciljem suzbijanja kriminaliteta u ovom rejonu, dok je druga zajednička aktivnost je održana u selu Hodonovce 7. avgusta 2020. godinue u kojoj su učestovali Vojska Srbije, u saradni sa pripadnici američkog i turskog kontigenta KFOR. U narednom periodu, združene patrolne aktivnosti bile su revidirane, usled izazova prouzrokovanih pandemijom, a koji su postavljani i pred jednicice VS i misije KFOR.Patrolne delatnosti ovog tipa, koje uključuju pripadnike različitih kontigenata, važne su iz nekoliko razloga, od kojih je možda najvažniji nepristrasno rešavanje delikatnih bezbednosnih situacija.
Perspektive buduće saradnje
Vojno – vojna saradnja između Oružanih snaga SAD i Vojske Srbije, uzimajući u obzir sve rečeno, može se oceniti kao vrlo dobra. Iako je nailazila na određene prepreke i poteškoće u ovom periodu, poput moratorijuma i globalne pandemije, ipak je uspela da postoji u okvirima koje su diktirali uslovi na terenu. U budućnosti se, sa novim IPAP programom, može očekivati dalji nastavak saradnje, uz njeno intenziviranje na polju odbrane. Na tragu pomenutog, kao i u skladu sa donacijama SAD, realno je očekivati dalji razvoj i brojnost sredstava tehnike. Ipak, ne treba izostaviti iz vida, da uprkos brojnijim aktivnostima sa članicama NATO, Republika Srbija i dalje nastavlja vođenje politike vojne neutralnosti. Da li će je to dovesti u nepovoljan položaj, uzimajući u obzir i razvijenu saradnju sa drugim partnerima, ostaje vremenu da pokaže. Ono što je zasigurno, jeste da ovakva politika nije, na duge staze, održiva. Potencijalnim narušavanjem saradnje sa SAD i NATO, Oružane snage Republike Srbije izgubile bi jednog od najpouzdanijih partnera za razvoj sposodnosti, kao i tehnika i tektika postupanja u visokorizičnim zadacima, poput onih koje je moguće videti u multinacionalnim (mirovnim) operacijama.
O autoru:
Ana Gerginov rođena je u Zrenjaninu, a osnovnu i srednju školu je završila u Novom Sadu. Treću godinu srednje škole pohađa u Sjedinjenim Američkim Državama, preko Future Leaders Exchange Programa, sponzorisanog od strane Američkog Stejt Departmenta.
Dobitnica je sertifikata za debatu od strane National Speech & Debate Association USA, i zahvalnice za volonterski rad od Američkog Stejt Departmenta. Danas je ponosna članica FLEX alumni zajednice, uz čiju je podršku, i podršku Ambasade SAD u Srbiji, sprovela projekat 2017. godine koji je u svom fokusu imao decu migrante.
Trenutno je studentkinja na Fakultetu političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, smer Politikologija. Učestvovala je na velikom broju konferencija, seminara i obuka iz polja ljudskih prava.
Bila je učesnica projekta Union Univerziteta iz Beograda i New School New York iz New York, USA, gde je u kolaboraciji sa koleginicama master studija New School-a objavila rad na temu mapiranja anti-migrantske retorike i SMEAR kampanje u Bosni i Hercegovini.
Jelena Anđelković rođena je u Čačku, gde je završila osnovnu i srednju školu. Danas sa ponosnom ističe da je studentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na katedri za studije politikologije.
Učesnica je i brojnih seminara, obuka i konferencija iz oblati bezbednosti, a posebna interesovanja usmerena su joj ka specijalnim policijskim formacijama i borbi protiv terorizma. Autorka stručnih analiza, od kojih posebno ističe tekst koji je za temu imao reformu nemačkih specijalnih snaga, kao i saradnju Specijalne antiterorističke jedinice MUP Republike Srbije sa američkim mornaričkim „Fokama“.
Ujedno, potpisuje se i kao autor na sveobuhvatnom istraživanju, koje se bavilo problemom verskog terorizma u Evropi, sa posebnim akcentom na bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu. Pored toga, bila je i članica je tima za ispitivanje javnog mnjenja, na istraživanju koje se bavilo petogodišnjim rezultatima modernizacije Vojske Srbije.
