Izbori za Senat 2022: od „crvenog talasa“ do „rumenog povetarca“ (II)
Ovaj tekst predstavlja drugi deo analize o najbitnijim trkama na ovogodišnjim izborima na pola mandata. U prethodnom delu započeta je analiza o razlozima zašto do takozvanog „crvenog talasa“ nije došlo. U nastavku analize biće reči o rezultatima izbora u saveznim državama Ohajo i Pensilvanija.
Ohajo
Kao rezultat Portmanovog (Robert Portman) penzionisanja, očekivalo se da će izbori u Ohaju biti jedni od najneizvesnijih u zemlji. Zbog visokog rejtinga u Republikanskoj partiji, većina kandidata tražila je podršku bivšeg predsednika Donalda Trampa. Bivši državni blagajnik Džoš Mandel (Josh Mandel), koji je bio republikanski kandidat za Senat 2012. godine, vodio je po većini anketa do kraja januara. Međutim, tada je počelo i uzdizanje drugog kandidata, biznismena Majka Gibonsa (Mike Gibbons), čiji je rejting naglo porastao nakon što je potrošio milione dolara na TV reklame. Još jedan od kandidata koji se u tom periodu izdvajao kao potencijalni za nominaciju bio je Džej Di Vens (J. D. Vence), treći po snazi podrške unutar Republikanske stranke. Na stranačkom susretu u martu ove godine Gibons i Mendel su se žestoko posvađali oko Mendelovog iskustva u privatnom sektoru. Moderator debate se umešao pošto se strahovalo da će se dva kandidata sukobiti. Gibons je 9. aprila izjavio da Amerikanci srednje klase ne plaćaju dovoljno poreza na dohodak, što je odmah dovelo do pada podrške , a 15. aprila Tramp je podržao autora i preduzetnika Džej D. Vensa, koji ga je kritikovao u prošlosti.
Vens je bio u zaostatku u anketama, ali je kao rezultat Trampove podrške njegov rejting porastao i postao prvi put u trci i vodio je u većini anketa do dana izbora. U međuvremenu, državni senator Met Dolan (Mett Dolan), takođe republikanski kandidat, koji je odbacio Trampove tvrdnje o prevari na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama 2020. godine, primetio je pad podrške i pored dosta uloženog novca u reklame. Vens je pobedio sa 32% glasova sa Mendelom na drugom i Dolanom na trećem mestu. Unutarstanačke izbore u okviru Republikanske partije su mnogi smatrali testom Trampovog uticaja, pošto je 2020. pobedio u Ohaju. Dodatno, ovi Predizbori su takođe bili najskuplji u istoriji države, sa kandidatima koji su zajedno potrošili 66 miliona dolara tokom kampanje.
Što se tiče Demokrata, kao jedan od potencijalnih za nominaciju izdvojio se Tim Rajan (Tim Ryan), političar i predstavnik Trinaestog kongresnog distrikta iz Ohaja. Pored njega i nekolicine kandidata koji su u međuvremenu diskvalifikovani, potencijalni kandidati za demokratsku nominaciju bili su bivša viša savetnica Biroa za finansijsku zaštitu potrošača Morgan Harper (Morgan Harper), kao i aktivistkinja i stručnjak za tehnologiju Trejsi Džonson (Traci Johnson). Tim Rajan je bez mnogo muka dobio unutarstranačke izbore u Demokratskoj stranci sa podrškom od 69%.
Pre samih izbora održane su čak dve debate, sa razmakom od sedam dana, 10. i 17. oktobra. Kao značajnija izdvaja se prva debata. Kao najvažnije teme ove debate izdvojili su se pravo na abortus, imigracija i kriminal. Vens je istakao da je za pro-life opciju ali da uvek treba paziti na izuzetke, pa je zatim naveo primer desetogodišnje devojčice koja je silovana od strane imigranta.Pomenuta devojčica je morala da abortus izvrši u Indijani, a „Da ste radili svoj posao, to se nikada ne bi ni desilo“ rekao je Vens Rajanu okrenuvši se prema njemu. U svom nastupu Vens je Rajana dalje prekorio po pitanjima ilegalne imigracije i njegove odluke da ne podrži finansiranje zida na granici sa Meksikom. Rajanovi odgovori na ove opaske bili su koncentrisani na to kako on nije tipičan demokrata i kako je moguće naći zajednički jezik sa republikancima, a dodatno je pomenuo da bi izgradnja nekih zidova imala smisla, ali ne i onog „od jednog do drugog blistavog mora“. Dodatno, šta je još učinilo ovu debatu zanimljivom jesu Rajanovi pokušaji da se distancira od Demokratske stranke po nekim svojim stavovima kao i izjava da Džo Bajden ne treba da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima, dok je Vens nakon toga Rajana opisao kao stvorenje iz Vašingtona (creature of Washington).
Na izborima održanim 8. novembra pobedu je odneo republikanski kandidat Džej Di Vens sa razlikom od čak sedam procentnih poena.
Pensilvanija
Još jedna od bitnih izbornih trka na izborima 2022. bila je trka u državi Pensilvaniji, koja kao i gorepomenute važi za kolebljive države u američkom izbornom sistemu. Početkom oktobra 2020. godine aktuelni senator iz redova republikanaca Pat Tomei (Patrick „Pat“ Toomey Jr.) je odlučio da se povuče nakon što je odsluži drugi mandat. Zanimljivo je pomenuti da je ovo senatorsko mesto po prvi put ostalo upražnjeno od 1980. godine kada ga je osvojio republikanac Arlen Spekter (Arlen Specter). Pored ovog, još jedan razlog zašto je ovo mesto smatralo kao jedno od presudnih jeste činjenica da je Pensilvaniju osvojio predsednik Džo Bajdena na predsedničkim izborima 2020. godine.
Kao dva glavna demokratska kandidata izdvojili su se zamenik guvernera Džon Feterman (John Fetterman) i član Predstavničkog doma Pensilvanije Malkolm Kenijata (Malcolm Kenyatta). I Feterman i Kenijata su smatrani progresivnim demokratama. Međutim, zanimljivo je to da su obojica privlačni različitim demografskim kategorijama. Do jula 2021., Feterman se smatrao favoritom kao rezultat njegove reputacije i velike količine prikupljanih novčanih sredstava. Konor Lamb (Conor Lamb), član Predstavničkog doma i politički umerenjak, ušao je u trku 6. avgusta 2021. Kako je kampanja odmicala, Lamb i Feterman su postali dva najistaknutija kandidata, a u trci se pridružilo još nekolicina kandidata. U pitanju su komesar okruga Montgomeri Val Arkuš (Val Arcoosh), Kevin Baumlin (Kevin Baumlin), bolnički lekar, i Aleksandra Kalil (Alexandra Khalil), opštinska službenica. Feterman je zadržao svoj status favorita od decembra, a za ostala tri kandidata se smatralo da se uglavnom takmiče jedni sa drugima. Dana 4. februara 2022. godine, Arkuš se povukla iz trke, jer je njena kampanja ranije patila od loših rezultata anketa i slabe podrške partijskih aktivista, ostavljajući Kenijatu kao jedinog velikog kandidata iz regiona Filadelfije. Smatralo se da i Kenijata i Lamb imaju dobre šanse da pridobiju glasače koji su ranije podržavali Arkuša. Lambu bi potencijalni glasači prišli zbog ideološkiha a Kenijati iz geografskih razloga. Baumlin se povukao iz trke 31. marta, ostavljajući samo Halila pored tri glavna kandidata. Na unutarstranačkim izborima 17. maja, Feterman je izborio demokratsku nominaciju sa 59% glasova, sa lakoćom pobedivši svog rivala, kongresmena Konora Lamba.
Ništa manje zanimljiva nije bila ni trka za nominaciju u republikanskom taboru. Do oktobra 2021., biznismen Džef Bartos (Jeff Bartos), koji je objavljivao podatke o visokom nivou prikupljenih sredstava za kampanju , i veteran Šon Parnel (Sean Parnell), koji je imao podršku bivšeg predsednika Donalda Trampa, pojavili su se kao favoriti u trci. Međutim, Parnelova kampanja se suočila sa velikim skandalom u novembru 2021. godine, nakon što je njegova bivša supruga, Lori Snel (Lauri Snell), svedočila na sudu tokom saslušanja za starateljstvo nad decom zbog zlostavljanja nje i dece tokom braka. Čak i pre ovih navoda, među republikancima su se pojavile sumnje u vezi sa Parnelovom sposobnošću prikupljanja sredstava, i postalo je sasvim jasno da će obustaviti svoju kampanju ako ne dobije starateljstvo nad svojom decom. 22. novembra 2021. Snel je dobila starateljstvo dece i Parnel je kasnije suspendovao svoju kampanju.
Mehmet Oz (Mehmet Cengiz Öz) , poznati lekar i televizijska ličnost, najavio je svoju kandidaturu 30. novembra 2021. godine. Ozova kampanja je odmah ušla u kontroverzu oko toga da li je i sam Oz bio rezident Pensilvanije, pošto je veći deo svog života živeo u Nju Džersiju. Početkom 2022. godine, a samo nekoliko meseci nakon Oza, kandidaturu su najavili biznismen Dejvid Mekomrik (David McCormick), politička komentatorka Kejti Barnet (Kathy Barnette) i bivša ambasadorka u Danskoj Karla Sands (Carla Sands). Ankete rađene u januaru 2022. pokazale su snažnu podršku Bartosu i komentatorki Keti Barnet među partijskim aktivistima dok kampanja još nije počela da se zahuktava. Kako je kampanja napredovala postalo je jasnije da će se glavna bitka voditi između kandidata na koje se na početku i nije obraćala tolika pažnja, a to su Oz i Mekomrik.
Mekomrikova kampanja targetirala je Ozove veze sa Turskom i pozvala ga da se odrekne turskog državljanstva, optužujući Oza da gaji dvostruku lojalnost. Oz je kasnije izjavio da će se, ako bude izabran u Senat, odreći turskog državljanstva. Bivši predsednik Tramp podržao je Oza 10. aprila, navodeći kao razlog popularnost njegove televizijske emisije i uočenu privlačnost među ženskim glasačima. Oz je tesno pobedio na republikanskim prajmarsima, sa razlikom od 0,1% između njega i biznismena Mekormika na drugom mestu, što je kasnije pokrenulo ponovno brojanje. Mekomrik je priznao poraz 3. juna, čime je Oz postao prvi muslimanski kandidat kojeg je bilo koja od dveju tradiocionalnih stranaka predložila za američki Senat.
Izborna kampanja je bila veoma intenzivna, oba kandidata su često napadala jedan drugog. Feterman je optužio Oza da je elitistički trgovac oportunista (elitist carpetbagger)sa radikalnim stavom protiv abortusa, dok je Oz zauzvrat optužio Fetermana da je socijalista koji nije bio dovoljno posvećen borbi protiv kriminala. Fetermanovo zdravlje je takođe predstavljalo veliki problem, jer je doživeo moždani udar nekoliko dana pre svoje pobede na unutarstranačkim izborima, zbog čega je bio uglavnom nesposoban dva meseca. Ovo je takođe doprinelo da kvalitet debate održane krajem oktobra bude veoma loš.
Iako je Feterman vodio po većini anketa počevši od juna, Oz je nadmašio Fetermana u anketama kako se dan izbora približavao, što je navelo stručnjake da predvide da će Oz pobediti. Ovome je takođe doprinela gorepomenuta debata u kojoj se Feterman nije najbolje snašao zbog posledica ranijih zdravstvenih problema. Međutim, Feterman je pobedio na izborima, pobedivši Oza sa razlikom od 4,9%. Feterman je ovime postao prvi demokrata koji je osvojio ovo mesto od 1962. godine, a dodatno njegovom pobedom prvi put su oba senatora iz redova Demokratske stranke u Senatu SAD od 1947. godine.
O autoru:
Pavle Janošević je rođen 21.05.1998. u Ćupriji. Nosilac je priznanja učenik generacije Tehničke škole u Despotovcu. Diplomirani je politikolog za međunarodne poslove i student master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka, na smeru međunarodne studije- modul studije SAD. Od 2018. član je nevladine organizacije Centar za međunarodnu javnu politiku. Takođe polaznik je dvosemestralnog programa Akademija liberalne politike u organizaciji Liberarijanskog kluba- Libek. Učestvovao je na Ajn Rend konferenciji u Varšavi 2020. godini u organizaciji Ajn Rend instituta u Kaliforniji. Tokom studiranja učestovao je na kraćim programima usavršavanja i stažiranja u organizacijama kao što su Savet za strateške politike, Strukovno udruženje sektora bezbednosti i Centar za geostrateška istraživanja i terorizam. Početkom 2022. godine učestovao je na Letnjoj školi međunarodnih odnosa u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kao i na programu Srpsko-američka akademija za mlade lidere u oragnizaciji Kongresa srpsko-američkog prijateljstva. Redovni je učesnik svih četiri Škola američkih studija 2019-2022. na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Centra za studije SAD. Kao deo projekta „Serbian Educational Alliance“ novembra 2022. boravio je u studijskoj poseti Univerzitetu Ohajo stejte u Kolambusu, Ohajo.
Bio je član redakcije portala Američki izbori 2020. koji se bavio praćenjem predsedničkih izbora u SAD. Polja interesovanja su mu međunarodni odnosi, spoljna politika sa akcentom na spoljnu politiku SAD, međunarodna bezbednost , savremena istorija, geopolitika. Tečno govori engleski, a služi se i francuskim jezikom.
