Izbori za Senat 2022: od „crvenog talasa“ do „rumenog povetarca” (III)
Ovaj tekst predstavlja treći deo analize o najbitnijim trkama na ovogodišnjim izborima na pola mandata. U prvom delu započeta je analiza o razlozima zašto do takozvanog „crvenog talasa“ nije došlo, a dodatno su analizirane izborne trke u Arizoni i Viskonsinu. Analiza izbornih trka u Ohaju i Pensivaniji bila je tema drugog dela. U nastavku analize biće reči o rezultatima izbora u Nevadi i Džordžiji, saveznim državama koje su odlučile ishod izbora.
Nevada
Kao još jedna od odlučujućih trka na izborima na pola mandata 2022. godine izdvojila se i savezna država Nevada. Ova činjenica nije ni iznenađujuća jer Nevada spada u kategoriju kolebljivih država (swing state) koje najčešće i odlučuju o konačnim rezultatima nakon svakih izbora.
Kada su u pitanju kandidati u okviru Demokratske stranke, kao najverovatnija za nominaciju izdvojila se aktuelna senatorka Ketrin Kortez Masto (Catherine Cortez Masto). Po zanimanju je advokat, a na poziciji senatorke se nalazi od 2017. godine . Na ovu funkciju došla je posle izbora održanih u novembru 2016. kada je pobedila republikanskog kandidata Džozefa Heka (Joseph Heck). Dodatno, treba pomenuti da je Kortez Masto prva žena i prva osoba latinskog porekla koja se našla na poziciji senatora ove savezne države. Kao njeni potencijalni protivkandidati u okviru stranke izdvojili su se politički autsajder Kori Rid (Corey Reid), Stefani Kašeta (Stephanie Kasheta), ali i Alen Rejnhart (Allen Rheinhart), aktivista pokreta Black Lives Mater i kandidat za guvernera Nevade na izborima 2014. godine. Aketuelna senatorka Kortez Masto je na prajmarsima u okviru Demokratske stranke osvojila Senatorsku nominaciju na izborima održanim 14. juna sa oko 91 % glasova.
Što se tiče Republikanske stranke, kao jedan od najverovatnijih za nominaciju izdvojio se Adam Laksalt (Adam Laxalt), unuk nekadašnjeg guvernera Pola Laksalta (Paul Laxalt). Pre ovih izbora obavljao je funkciju državnog tužioca Nevade u periodu od 2015. do 2019. godine, a 2018. godine je vodio neuspešnu guvernersku trku izgubivši od demokrate Stivena Sisolaka (Stephan Steve Sisolak). Njegovi protivkandidati u okviru repubikanskog tabora bili su ratni veterani Sem Braun (Sam Brown) i Vilijam Konrad (William “Bill” Conrad), kao i politički autsajderi Šarel Mendenhal (Sharelle Mendenhall) i Vilijam Hokštedler (William Hockstedler). Republikansku nominaciju osnovio je bivši državni tužilac Adam Laksalt sa 56% glasova.
Pored kandidata dve tradicionalne partije, na izbornim listama u Nevadi našli su se i kandidati trećih partija. U okviru Liberatarijanske partije kandidat je računovođa Nil Skot (Neil Scott), a nominaciju za senat su izborila još dvojica nezavisnih kandidata Beri Rubinson (Barry Rubinson) i Beri Linderman (Barry Linderman).
Kao što je već na početku pomenuto, izbori u ovoj saveznoj državi su procenjeni kao jedni od nekolicine najvažnijih. Dodatno, važno je napomenuti da je ovo jedina država na izborima u kojoj nije održana debata senatorskih kandidata.Većina organizacija i medijskih kuća koja se bave istraživanjem javnog menja procenilo je da je neizvesno ko će na pobediti na ovoj izbornoj trci. Jedino su Sabato’s Crystal Ball dali prednost demokratama, dok je The Economist prednost dao republikancima. Aktuelna senatorka Kortez Masto za dlaku je pobedila svog republikanskog protivnika, bivšeg državnog tužioca Nevade Adama Laksalta, sa razlikom od 0,8%. Prema izlaznim anketama, Kortez Masto je osvojila 62% glasova Latinoamerikanaca, 64% glasova mladih glasača i 52% glasova žena. Izborni rezultati u Nevadi su bili objavljeni nekoliko dana kasnije zbog državnog zakona koji je biračima dozvoljavao da predaju glasačke listiće poštom do 12. novembra.
Džordžija
Kao poslednja od najbitnijih izbornih trka na izborima na pola mandata 2022. godine izdvojila se trka u Džordžiji. Aktuelni senator Demokratske stranke RafaelVornok (Raphael Warnock) se ove godine suočava sa prvom izbornom trkom za puni mandat. Svoju sadašnju funkciju izborio je na vanrednim izborima (special election) 2020. godine pobedivši demokratsku kandidatkinju Keli Lefler (Kelly Loeffler). Izbori od pre dve godine i sadašnji imaju jednu zajedničku karakteristiku o kojoj će kasnije biti reči više.
Za razliku od ostalih unutarstranačkih izbora pomenutim u prva dva dela analize, kako demokratskih tako i republikanskih, na ovim se izbor sveo na samo dve ličnosti. Prva od njih jeste već pomenuti aktuelni senator Vornok. Njegov jedini protivkandidat, odnosno protivkandidatkinja, bila je Tamara Džonson-Šili (Tamara Johnson-Shealey), preduzetnica i aktivistkinja levičarske orijentacije iz okruga Dekab, Džordžija. Senator Vornok je veoma uspešno i lako osvojio novimaciju pobedivši Džonson-Šili sa 94 procentnih poena.
Što se tiče republikanskog tabora, situacija je bila malo drugačija, bar po pitanju broja kandidata. Kao jedan od najverovatnijih za osvajanje nominacije izdvojio se bivši fudbaler Heršal Voker (Herschel Walker). Kao njegovi protivkandidati našli su se komesar za poljoprivedu Džordžije Geri Blek (Gary Black), bivši marinac Latam Sadler (Latham Saddler) i biznismen Džoš Klark (Josh Clark). Voker, koga su podržali bivši predsednik Donald Tramp i lider manjine u Senatu Mič Mekonel, osvojio je republikansku nominaciju sa 68 odsto glasova.
Pored kandidata iz dveju najvećih partija, za senatorsku trku se u ovoj saveznoj državi priključio i jedan kandidat treće partije. U pitanju je član Libertarijanske partije, po profesiji računovođa, Čejs Oliver (Chase Oliver).
Kao i sve prethodno pomenute izborne kampanje u ovoj analizi, i ova je bila veoma napeta jer je bila smatrana za jednu od odlučujućih za sudbinu odnosa snaga u Senatu. Za razliku od prethodno analizirane trke u Nevadi, u Džordžiji su održane, ne jedna, već čak dve debate, sa razmakom od samo dva dana. Za značajniju uzima se prva debata iz razloga što je Voker odbio da učestvuje u drugoj debati što je dosta uticalo na njen kvalitet. Dodatno, treba napomenuti da je u obe debate učestvovao libertarijanski kandidat Oliver, iako se glavna rasprava vodila između kandidata velikih partija. Voker je svoje izlaganje započeo govorom kako se kandidovao zbog Bajdena i Vornoka, koje krivi za sve lošu situaciju i zemlji. Vornok je na ove tvrdnje argumentovano odgovorio kako je nemoguće kriviti nekolicinu ljudi za lošu situaciju u zemlji, a zatim diskusiju preneo na temu abortusa. Tema abortusa je započeta tako što je Vornok izneo tvrdnje kako je Voker istu devojku, koja je ostala trudna sa njim, ne jednom već dva puta terao na abortus, i pored njegovih pro life stavova. U skladu sam tim Vornok je izjavio da podržava pravo na abortus u potpunosti i da „više veruje ženama nego političarima“. Voker je tvrdnje o prisiljavanju devojke na abortus označio kao lažne, a zatim se u duhu svojih stavova izjasnio kao osoba pro life orijentacije, koja je kako je naveo u skladu sa činjenicom da je Džordžija hrišćanska država koja slavi život. Do kraja debate pokrenute su još dve kraće diskusije o brutalnosti policije i aktivizma grupe Black lives matter, kao i o zdravstevnom osiguranju. U ovom delu debate Voker se nije dobro snašao izgovarajući duge i konfuzne rečenice koje su odlazile do kontradiktornosti. Vornok je govorio o obe prethodno pomenute teme ubedljivije, naročito po pitanju zdravstenog osiguranja i programa Medicaid, za čije proširenje se zalaže.
Na izborima 8. novembra, Vornok je dobio 49 % glasova, a Voker 48 %, što je dovelo do drugog kruga izbora, a dodatno ovo predstavlja zajedničku karakteristiku sa izborima od pre dve godine o kojima je na početku bilo reči. Naime, po izbornom zakonu savezne države Džordžije, pobednik je onaj kandidat koji dobije većinu, ali mora da ima 50+ % glasova. Takođe, zanimljivo je pomenuti da je libertarijanski kandidat Čejs Oliver dobio čak 2% glasova, pa se može smatrati da su glasovi potrebni za pobedu Vornoka ili Vokera otišli upravo njemu. Drugi krug izbora održan je skoro mesec dana kasnije, 6. decembra 2022. godine. Vornok je pobedio Vokera sa razlikom od 2,8 % u drugom krugu i postao prvi Afroamerikanac iz Džordžije izabran za puni mandat u Senatu SAD. Vornokova pobeda je takođe obezbedila apsolutnu većinu za demokrate u Senatu po prvi put od 2015. godine, uz neto dobitak od jednog mesta.
O autoru:
Pavle Janošević je rođen 21.05.1998. u Ćupriji. Nosilac je priznanja učenik generacije Tehničke škole u Despotovcu. Diplomirani je politikolog za međunarodne poslove i student master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka, na smeru međunarodne studije- modul studije SAD. Od 2018. član je nevladine organizacije Centar za međunarodnu javnu politiku. Takođe polaznik je dvosemestralnog programa Akademija liberalne politike u organizaciji Liberarijanskog kluba- Libek. Učestvovao je na Ajn Rend konferenciji u Varšavi 2020. godini u organizaciji Ajn Rend instituta u Kaliforniji. Tokom studiranja učestovao je na kraćim programima usavršavanja i stažiranja u organizacijama kao što su Savet za strateške politike, Strukovno udruženje sektora bezbednosti i Centar za geostrateška istraživanja i terorizam. Početkom 2022. godine učestovao je na Letnjoj školi međunarodnih odnosa u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kao i na programu Srpsko-američka akademija za mlade lidere u oragnizaciji Kongresa srpsko-američkog prijateljstva. Redovni je učesnik svih četiri Škola američkih studija 2019-2022. na Fakultetu političkih nauka u organizaciji Centra za studije SAD. Kao deo projekta „Serbian Educational Alliance“ novembra 2022. boravio je u studijskoj poseti Univerzitetu Ohajo stejte u Kolambusu, Ohajo.
Bio je član redakcije portala Američki izbori 2020. koji se bavio praćenjem predsedničkih izbora u SAD. Polja interesovanja su mu međunarodni odnosi, spoljna politika sa akcentom na spoljnu politiku SAD, međunarodna bezbednost , savremena istorija, geopolitika. Tečno govori engleski, a služi se i francuskim jezikom.
