NATO samit – šta je dogovoreno u Madridu?
Prošle sedmice, španska prestonica je nakon 25 godina ponovo ugostila lidere država Organizacije Severnoatlantskog ugovora (NATO). Uoči otvaranja samita, ruska svemirska agencija Roskosmos objavila je satelitske snimke i koordinate mesta održavanja skupa i centara odličivanja NATO država, dok su, s druge strane, lideri članica Alijanse samit ocenili kao istorijski.
Ovaj tekst će nastojati da odgovori na pitanje šta je to istorijsko dogovoreno u Madridu, kakvu ulogu u novom strateškom planu NATO-a ima Zapadni Balkan, kao i kakva je uloga SAD u evropskoj bezbednosti.
Od strateškog partnera do direktne pretnje
Samit u Madridu rezultirao je usvajanjem novog strateškog plana, nazvanog ,,Strateški koncept”, koji je Rusiju označio kao najznačajniju i direktnu pretnju po bezbednost NATO saveznika. U samom uvodu se ističe da je ,,jaka i nezavisna Ukrajina od vitalnog značaja za evroatlantski region”, te da će NATO nastojati da ,,obezbedi kolektivnu odbranu”. S tim u vezi, NATO će imati tri osnovna zadatka: odvraćanje i odbrana, prevencija i upravljanje krizama i kolektivna bezbednost.
U odnosu na prethodni plan iz 2010. godine, kada je iskazivana želja za ,,strateškim partnerstvom” sa Rusijom, njeno označavanje sada kao direktne pretnje predstavlja drastičnu promenu u strateškoj orijentaciji Alijanse. Uprkos tome što je istaknuto da ,,NATO ne traži konfrotaciju i nije pretnja po Rusku Federaciju” i da će ,,ostaviti otvorene kanale komunikacije sa Moskvom” kako bi se sprečila eskalacija sukoba, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg najavio je da će Savez povećati broj vojnika u visokom stepenu pripravnosti sa 40.000 na 300.000.
U tom svetlu, američki predsednik Džozef Bajden istakao je da će Sjedinjene Države ,,pojačati svoje snage u Evropi”, tako što će ojačati vojno prisustvo i kapacitete u Španiji, Rumuniji, baltičkim zemljama, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i uspostaviti stalnu bazu u Poljskoj.
Jasno je pak da razvijanje detaljnog plana realizacije najavljenog tek predstoji, s obzirom da će to nesumnjivo sa sobom povući i povećanje nacionalnih izdvajanja za odbranu.
Kina kao izazov
Dok je Ruska Federacija ,,najznačajnija i direktna pretnja”, Kina je, s druge strane, ocenjena samo kao izazov. Kako se u dokumentu navodi, Kina nastoji da ,,kontroliše ključne tehnološke i industrijske sektore”, te da kroz oblast ekonomije ojača svoj uticaj. Ističe se i da ,,strateško produbljivanje partnerstva između Rusije i Kine” potkopava postojeći međunarodni poredak.
Kao odgovor, kineski zvaničnici ,,pozivaju NATO da odmah prestane da širi lažne informacije o Kini i da se uzdrži od provokativnih izjava”.
,,Kao proizvod Hladnog rata i najveće svetske vojske, NATO već duže vreme zastupa zastarele stavove o bezbednosnim pitanjima odavno je postao oruđe pojedinačnih zemalja u pokušajima da održe svoju hegemoniju”, saopštio je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan.
Proširenje Saveza
Nakon što je Turska odustala od blokade, Finska i Švedska dobile su zeleno svetlo da postanu nove članice Saveza. Na samom početku samita održani su pregovori između lidera Turske, Finske i Švedske, kako bi bili dogovoreni uslovi pod kojima bi Turska mogla da podrži članstvo dve do sada neutralne države. Ipak, uprkos pregovorima, turski predsednik i dalje upozorava da bi Ankara mogla da blokira pristupni proces ukoliko njeni zahtevi ne budu ispunjeni (zahtevi se uglavnom odnose na deportaciju osoba koje turske vlasti povezuju sa neuspelim pokušajem puča 2016. godine).
Ipak, ovo proširenje bi bio značajan korak za Alijansu s obzirom da bi obezbedilo pristup direktnoj granici sa Rusijom u dužini od oko 1200km, te nagoveštava mogućnost budućeg konflikta oko Arktika. Stoga ne čudi zašto je ruski predsednik Vladimir Putin na ovakav potez Stokholma i Helsinkija rekao da će ,,Rusija odgovoriti istom merom”.
„Nemamo nikakvih problema sa Švedskom i Finskom koje imamo sa Ukrajinom. Oni žele da se pridruže NATO-u, pa samo napred. Ali oni moraju da shvate da ranije nije bilo pretnje, a sada, ako tamo budu raspoređeni vojni kontingenti i infrastruktura, mi ćemo morati da odgovorimo istom merom i stvorimo iste pretnje za područja iz kojih smo ugroženi“, rekao je Putin.
Zapadni Balkan kao region od strateškog značaja
,,Strateški koncept” ističe Zapadni Balkan kao region od strateškog značaja za Alijansu, te navodi da će NATO članice nastaviti da podržavaju evroatlantske težnje zainteresovanih država regiona.
,,Pojačaćemo napore kako bismo učvrstili njihove kapacitete za bavljenje različitim pretnjama i izazovima sa kojima se suočavaju i unapredićemo njihovu otpornost na maligno mešanje i prinudu trećih strana”, navedeno je u strateškom dokumentu.
Poseban osvrt učinjen je po pitanju Bosne i Hercegovine, sa kojom će, kako je navedeno, NATO nastaviti da razvija partnerske odnose.
U tom svetlu, premijer Velike Britanije Boris Džonson ocenio je da se BiH suočava sa najvećom pretnjom u posleratnom periodu, te da treba ojačati sposobnost Bosne i Hercegovine da se ,, odupre malignim uticajima”.
Koja je uloga Amerike u evropskoj (i globalnoj) bezbednosti?
Nakon samita Evropske unije u Briselu i grupe G7 u Nemačkoj, evropska turneja predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena završena je NATO samitom u Madridu, što je trebalo da ukaže na ,,snažno jedinstvo” saveznika.
Dok je martovski boravak u Evropi Bajden završio rečenicom da Putin ,,ne može da ostane na vlasti“, čini se da je ovaj put saveznike morao da pozove ne samo na jedinstvo, već i na ,,dugu, sumračnu borbu”, oličenu u još jednom periodu konfrotacije sa Rusijom.
Dok se pre tri meseca sa velikim samopouzdanjem govorilo o pobedi nad Ruskom Federacijom, Bajdenovi govori su sada nešto umereniji i oprezniji, iako su ciljevi ostali isti. Kao što je američki državni sekretar Entoni Blinken naveo, države koje čine „više od 50% svetskog bruto domaćeg proizvoda” (uz evropske zemlje, tu su i Japan, Južna Koreja i Australija) sada deluju zajedno kako bi nametnule ekonomske troškove Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Ipak, pitanje koje se nameće jeste koliko će još dugo politika maksimalnog pritiska moći da izdrži, naročito ukoliko imamo u vidu da su napori Bajdenove administracije da ubedi Indiju, Brazil i države Persijskog zaliva da se pridruže sankcijama Rusiji ostali bez uspeha.
Takođe, usled promena na globalnom tržištu hrane i energije, kao i visoke inflacije, gorepomenuta ulaganja u vojsku mogu dovesti do nezadovoljstva javnosti i dodatnih podela unutar SAD, što će Bajdenova administracija naročito imati u vidu pred predstojeće izbore na pola mandata.
Ipak, ukoliko Sjedinjene Države žele da učestvuju u stvaranju rešenja ukrajinske krize i da na taj način ojačaju svoju ulogu lidera kako u evropskoj tako i u globalnoj bezbednosti, onda je potrebno da članovi Bajdenove administracije sagledaju širu sliku, koja ide dalje od politike beskrajnog uvođenja paketa sankcija Rusiji i naoružavanja Ukrajine.
O autoru:
Ivana Janković je apsolvent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Od 2020. godine bila je angažovana na projektu U.S.Presidential Elections 2020, realizovanom od strane Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.Pored toga, bavila se izradom predloga rešavanja graničnih sporova među državama regiona kroz projekat Resolving border disputes between former Yugoslavian countries: if students can do it, so can you!.Osim tekstova objavljenih na portalu americki-izbori.rs, ima dva objavljena rada – jedan koji se bavi izazovima sa kojima se suočava međunarodno pravo u pogledu savremenih oružanih sukoba, i drugi u kom se izlaže predlog rešenja graničnog spora između Republike Srbije i Republike Hrvatske oko granice na Dunuvu, a koji je ujedno i nagrađen na konkursu „Dr Predrag Simić“ 2019. godine.
