Američki Vrhovni sud, posle pola veka, ukinuo je ustavno pravo Amerikanki na abortus, poništavajući presudu Rou protiv Vejda iz 1973. godine.
Odlukom za koju je glasalo šestoro sudija, dok ih je troje bilo protiv, Sud je podržao zakon američke savezne države Misisipi, a koji zabranjuje abortus nakon 15 nedelja trudnoće.
Takođe, sudije su smatrale da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda, kojom su abortusi bili dozvoljeni u periodu između 24. i 28. nedelje trudnoće, pogrešna, jer se u američkom Ustavu ne pominje pravo na prekid trudnoće.
U maju je u javnost procurio nacrt presude, čiji je autor konzervativni sudija Vrhovnog suda Semjuel Alito, koji je ukazivao da postoji verovatnoća da presuda Rou protiv Vejda bude poništena. Nacrt je izazvao proteste građana širom Amerike, dok je američki Senat pokušao da izglasa zakon kojim bi se pravo na abortus pretvorilo u federalni zakon. Međutim, taj pokušaj je bio neuspešan, s obzirom da su republikanci filibasterom blokirali glasanje o zakonu.
Zvanična odluka Suda, objavljena 24. juna, zasniva se na pomenutom nacrtu. Vrhovni sud je odlukom većine konzervativnih sudija odlučio da potvrdi zabranu abortusa posle 15 nedelja trudnoće, koju je usvojio Misisipi. Sudije su poništile dve ključne odluke koje su štitile pravo na abortus: u slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine i organizacije za zaštitu prava na abortus ,,Planned parenthood” protiv Kejsi 1992. goidne. U mišljenju suda, čiji je autor konzervatvni sudija Semjuel Alito, navodi se da se u Ustavu zemlje ne pominje abortus. Niti Ustav garantuje pravo na prekid trudnoće preko drugog prava – prava na slobodu.
Kako je Alito u presudi naveo, ,,u Ustavu se ne pominje abortus i nijedno takvo pravo nije implicitno zaštićeno nijednom ustavnom odredbom”.
,,Presuda Ro protiv Vejda je bila pogrešna od samog početka. Obrazloženje joj je bilo slabo, a odluka je imala štetne posledice. I umesto da doprinesu nacionalnom konsenzusu u vezi sa abortusom – slučajevi Rou i Kejsi dodatno su rasplamsali podele”, naveo je u obrazloženju odluke sudija Alito, prenosi Glas Amerike.
Troje sudija, Stiven Brejer, Sonja Sotomajor i Elena Kegen, izrazili su zajedničko neslaganje nakon odluke Vrhovnog suda.
,,Jedan od epiloga je jasan – ugrožavanje prava žena, kao i njihovog statusa slobodnih i jednakih građanki. Od trenutka kad zatrudni – ženi se oduzima pravo govora. Državi se omogućava da je prisili da sprovede process trudnoće do kraja – čak i uz najvišu ličnu i porodičnu cenu”.
Kako dalje prenosi Glas Amerike, presuda ne znači da je abortus zabranjen širom SAD. Umesto toga, rasprava o legalnosti prekida trudnoće sada će se voditi pred zakonodavnim telima pojedinačnih američkih država gde, kako navodi Alito, žene ,,nisu bez izborne ili političke moći”. Državama će biti dozvoljeno da regulišu ili zabranjuju abortus, a jedini uslov je za to je da se iznese ,,racionalni osnov”.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je ovo ,,tužan dan za sud i zemlju’’.
,,Odlukom Vrhovnog suda američkom narodu je oduzeto ustavno pravo. Rizikuju se zdravlje i životi žena. Verujem da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda bila ustavna i da je odluka Vrhovnog suda tragična greška”, rekao je predsednik Bajden tokom obraćanja u Beloj kući.
Bajden je rekao da će učiniti sve kako bi se suprotstavio nastojanjima da se ženama zabrani putovanje u države koje omogućavaju prekid trudnoće, ocenjujući ujedno da ima razumevanja za mirne proteste koji se održavaju širom SAD.
